INTERNET-ŠKOLA KRISTALLMENSCH
Terasa i drvo
Krater na Santoriniju
Putovanje sa Ohamah, Astrid i Sabine prema preokretnoj tački plime i oseke
Počinjemo sa zabeleškama u našem dnevniku, počinjemo sa opisivanjima doživljaja sa Ohamah na putovanju za vreme kvantnog skoka. Ohamah ga naziva: „Putovanje prema preokretnoj tački plime i oseke“ i time ne dozvoljava nikakvu sumnju u višeslojnost širine reči, sfera i zapažanja.
Ovaj dnevnik služi Vama, sa namerom da inspiriše vaša sopstvena putovanja i unutrašnja iskustva, da podstakne poverenje u sebe, u vaša lična unutrašnja zapažanja, te da vas ohrabri kako bi otvorili i neke druge kapije, da i kroz njih prokoračite.
Ne predajemo veliku važnost naučnoj i spiritualnoj ispravnosti naših tekstova. Prihvatite ih kao jedan razgovor, ili priču. A možda spritulanost i nauka i nisu ništa više nego priče – ali nisu ni manje.
U svakom slučaju, te su priče podloga svih KRISTALLMENSCH-radionica, Kristalnih dana i internet seminara budućeg vremena. Želimo vam veliko zadovljstvo pri čitanju ovih tekstova, a koje ćemo redovno dopunjavati.
Astrid, Sabine i Ohamah
29. februar 2008.
Pogled sa terase prema jugozapadu
Dnevnik
…ponekad samo kratko, ponekad malo više…
17. septembar 2007.
Prvi utisci
Jedno vulkansko ostrvo na kome zelenilo potpuno nedostaje, pošto je pre nekoliko nedelja ovde harao požar - šume koja bi mogla još goreti, ovde nepostoji. Sve je sivo, crno i crveno – suvo i prašnjavo. Duh biljki, vile, vilenjaci – flora – nedostaju, ali zato se nadmoćno oseća Duh vatre u kamenim stenama i Duh vode u okružnom moru. Sastaju se neposredno, o njihovom raspoloženju ovisno dali će se sudariti i boriti, možda divlje zaigrati kolo ili – u dva zasebna sveta – jednostavno postojati jedno pored drugog .
Astrid i ja sedimeo na našoj terasi pred kraterom potonulog vulkanskog čunja, oko 250 metara iznad morske visine – pred ovalnom uvalom između raširenih ruku ostrava – t.j. ostataka ostrva i niza stena, tu smo među onim delovima koji se onda nisu strovalili u more. Ohamah ovde diše u svom elementu, vetru, koji ponekad kao hladan i ugodan povetarac razblažuje usijanu toplotu sunca. Oseti se i u stenama, i u vatrenom Duhu vulkanskog kamena.
On je bio taj koji nas je ovamo pozvao, za nekoliko nedelja je podstakao našu odluku, organizovao putovanje i sve potrebne ugodnosti za dve strogo radne nedelje: Neobično jeftinu garsonjeru u veoma skupoj okolini, iznad nas prazan stan pri sezonski prepunjenim prebivalištima i jedinu terasu u mestu na koju drugi nisu mogli baciti pogled dok su sve druge bili slične malim pozornicama čija se događanja mogla pratiti iz mnogih dvorišta, sa ulica i sa drugih balkona.
Da sam ja, Sabine, sve svoje planove poništila kako bi mogla putovati, i to zajedno sa osobom koju sam veoma kratko poznavala, i da je to putovanje od početka do kraja bilo neopisivo nekomplikovano i prelepo, to je zaista bio samo njegov majstorluk. Pa ni nalog nije stigao meni, neko ga je Astrid primila. Mogla sam odlučiti dali ću se odazvati ili ne. Retko poslušam savete ili pouke drugih, a još ređe popuštam njihovoj volji, ali u ovom slučaju nije bilo ni trenutka dvoumljenja.
I tako smo, eto, sedele ovde, u jednoj spokojno–ugodno početnoj poziciji na našoj terasi – uvek sa sveže skuvanom kafom na stolu, za čiju je jedinstvenu pripremu Astrid ponela mali kofer-ormarić – sasvim u radosnom očekivanju svega što treba da se dogodi.
U vodi su naziru delfini. Danas mi se čini da ih vidim na sve strane. Nekoliko dana kasnije se ispostavilo da je to bila vetrom krunisana pena na vodi. A ona se sjaji na suncu i izronjava srebrnasto i belo iz talasastog plavetnila mora, potpuno isto kao razigrana grupa delfina.
Sa naše terase gledano pravo ispred nas, vazdušnom linijom preko uvale prema jugu, tamo u daljini osećam piramidu – u stvari prepoznajem energiju piramide dok je moje unutrašnje oko jasno vidi kako se samo malo iznad morskog horizonta izdiže u plavetnilo neba. I prisustvo Ramses-a II je jasno i osetno, i talasi njegove struje ljubavi koja se prosežu sve do ovog mesta.
Ghovany, zmaj (ženka) koja je moja pratilja već nekoliko godina, na putu ovamo je letela desno ispod aviona na jednoj za nju neobičnoj visini od 10.000 metara, namigivala mi kroz prozorsko okno i pozivala me da napustim avion i zajašim joj na leđa. Spontano učinih to – spoljašnji pogled na avion je bio iznenađujući, a ujedno i ne: Jedan tim od Svetlosnih bića, Anđela čuvara i Duhovnih pratitelja su vodili avion. Načinili su svetlosni zaštitni obruč koji je Demone područja i vazduha izvan mašine, a koji su hteli zahvatiti u unutrašnjost aviona, odvajao od organskih, telesnih i životnih Demona putnika, a koji su se svojstveno pružali napolje. Kada bi unutrašnji i spoljašnji Demoni dodirnuli jedni druge, onda bi se let našao u problemima ili u dramatičnom stanju. Jedno vreme sam letela sa Ghovany sedeći u udubljenju njenog vrata, posmatrajući spektakel Anđela i Demona i naposletku se vratila u avion na svoje mesto. To je bilo jutros.
Evo sada je kasno poslepodne. Ona celi dan leti iznad vulkanskog kratera – spiralno na gore i opet na dole. Izgleda kao da otvara neku energiju ili energetsku kapiju, slično je onome što sam videla u ponoru Svete Verene kod Solothurn-a u Švajcarskoj, gde se u okolnim bregovima, planinama i klisurama osećaju ogromni zmajevi koji još uvek leže i spavaju duboko u kamenju, dok nekoliko manjih nestašnih Zmajevih mladunčadi po ceo dan lete gore dole niz litice ponora kao da otvaraju neki prostor ili ga održavaju slobodnim.
Zmajevi su Jedno sa onom zajednicom koja je u drevna vremena krenula da stvori planetu Zemlju, te da postanu njeno stanovništvo. Oni su se zajedno sa Feniksima kao Duhovna Bića spustili u telo – i od jednog određenog momenta u evoluciji Zemlje ostali iza vela legendi i mitologije, kako bi iz te pozicije nadgledali evoluciju čovečanstva.
Zmajevi su se, za razliku od Feniksa, spustili u dubine Zemlje i planete i sami postali kamen. Poseduju sopstvenu unutarašnju vatru sa kojom su vatru Božanstvenog Duha mogli spustiti dole do vatre Zemlje i koju su na taj način čuvali. Zmajevi su trostručna vatra: Doneli su vatru Duha kroz vatru svoga tela ka vatri planete, i sjedinili te tri vatre – sami u sebi. Sada, na početku vremena uspona, pošto se i oni opet uzdižu, sasvim su sazreli u tom trostručnom stapanju.
Isto tako je sazrela i vatra Zemlje koja je preko linije evolucije ljudi, životinja i biljki postala to što je sada: Strasna planetarna vatra ljubavi, utelotvorena Duhovna vatra. Zajedno sa tom planetarnom vatrom, Zmajevi se izdižu iz Zemlje i iznose na svetlost dana svoju Duhovnu vatru koja je potpuno sjedinjena sa vatrom Zemlje.
Zmajevi su na neki način čuvari evolucije planete, posebno su čuvari elementa vatre i zemlje, isto i vode, dok su Feniksi ostali na širinama iznad površine Zemlje da bi tu čuvali elemente Duhovne vatre i vazduha. Delfini i kitovi postadoše veliki čuvari planetarnih voda u koje se ne ubrajaju samo okeani i mora nego i telesne vode ljudi. Kao što su se Zmajevi povukli iza vela mitologije u kamenje i stene, tako su Feniksi nestali iza vela mitologije u vazduh i u Duhovnu vatru. Izgleda kao da su te dve vrste bića bile udaljene jedni od drugih, iako je među njima postojala živa povezanost – i sastajala se u ljudima. Samo su se delfini i kitovi zadovoljili sa tim da dugo žive udaljeni od ljudi, da bi se u zadnjem veku vratili nazad u njihovu blizinu.
DNK Zmajeva i DNK Zemlje
Ta veza između bića mora i stena sa jedne strane, kao i veza između bića vazduha i Duha na drugoj strani, slična je vezi između naroda Asgard i naroda Venere. U kineskoj mitologiji je Zmaj izjednačen sa carem, a Feniks sa caricom. Zmaj je sveštenik Duha i vladar planete – dominira u njenoj magnetnoj unutrašnjosti. Feniks je sveštenica i vladarka planete – i dominira u električnoj spoljnoj auri.
Feniks i Zmaj nisu neposredno vezani za evoluciju životinja, biljki i ljudi, nisu direktno povezani sa tom linijom. Ipak, postojale su dodirne tačke, isto kao što su bile one između ljudi i planetarnih elementa mada su pripadali sasvim različitim oblicima postojanja. DNK, dah, vatra i srčani puls Zmaja i Feniksa su u rezonanci sa DNK Zemlje, njenim dahom, vatrom i srčanim pulsom. Po jednoj drugoj liniji su DNK, dah, vatra i srčani puls delfina i kitova, zajedno sa onim od orlova, kondora i albatrosa, sa njihovom DNK, njihovim dahom, vatrom u neposrednoj rezonanci sa srčanim odkucajima ljudi.
Zmajev jahač i letač Feniksa
Oduvek su Feniks i Zmaj imali blizak odnos sa čovekom, odnos koji je bio isključivo duhovne prirode – a ipak, u redkim slučajevima i samo u određeno vreme bi taj odnos postajao i fizičke prirode. Ako je došlo do telesne veze, onda je to bilo moguće samo onda ako se ostvarila duboka duhovna povezanost između partnera ove dve vrste bića. Jedan Zmaj je mogao prihvatiti jahača i prijateljski mu biti odan samo onda ako je prethodno u sebi samome primio i prihvatio određene delove ljudske prirode – i ako je jahač u sebi istovremeno nosio bitne karakteristike Zmaja.
Ti zmajevi jahači su bili vođe, ratnici, izabranici i najčešće samotnjaci ili eremiti. Retko ih se moglo sresti. Isto toliko retko nailazimo na izvoru i početku Duhovnog na rezonancu između čoveka i Feniksa. I ovo dvoje su samo onda mogli stupiti u vezu ako su prethodno u sebi primili i prihvatili najdublju bit i narav bića onog drugog. Oni ljudi koji su negovali duboku vezu sa Feniksom bili su uglavnom filozofi, iscelitelji i vidovnjaci.
Dok su se u redu Zmajeva i njegovih jahača nalazile svetle i tamne pojave ratnika za i protiv života, kako mudrih, ljubavi punih, tako i krvoločnih životinjskih i ljudskih stvorenja, sa Feniksima tamna veza nije bila moguća jer je sam Feniks potpuno i sasvim svetlo biće. Postojali su beli i crni magičari koji su živeli sa sojem Zmajeva dok su letači Feniksa bili isključivo beli magičari.
Pra-početak svih leži u kući Elohima, gde su vršili razmenu delova bića za njihov životni vek u telesnom prostoru, mnogo ranije pred inkarnaciju.
(Ovde je izvađena jedna nedovršena skica naroda dva puta pet. Pojavili su se još jednom u priči o Zmajevim jahačima. 20.03.2009. Sabine)
Pogled sa terase prema jugoistoku
18. septembar 2007.
Ghovany – kakva veza postoji između Zmajeva i Egipćana?
Čuvari planete i ljudske svesti
Zablistala se piramida tačno severno izpred mene. Osećam Ramses-a II kako dolazi iz Egipta, osećam staru vladavinu Egipta koja se nekada davno nalazila u savršenoj ravnoteži između ženske i muške snage. Zablistao je period vremena Sethos-a i Ramses-a II, dok mi sedimo ovde u zemlji Manelosa, gde su žene oduvek prekrivene, iako u zadnje vreme ne i fizički, ipak su duševno i umno ogrnute – u lepotu, nakit, haljine i u njihove tradicionalne uloge.
Danas je 18. septembar 2007, dan kvantnog skoka. U ovom ranom i veoma blistavom sunčanom jutru, dok mnogo fotografišem, na moru se vide manje delfina nego juče posle podne, ali ja osećam njihovu prisutnost jače nego ikada pre – i one redke vidim jasnije. Sedimo ovde na 250 m nadmorske visine. Direktno ispred naše terase spušta se strma litica, noseći nekoliko malih izbočina od vulkanskog kamen i ruševina kuća.
Juče, samo što smo stigle, Ghovany je počela sa igrom ovdašnjih energija, da pleše, pa rekla bi, skora da luduje. Dok smo mi sklanjale naše kofere i stvari, letela je u krugovima i spiralama iznad potonulog ovalnog vulkanskog kratera, kao da je posle dugog vremena došla na njeno omiljeno mesto, kao da se ovde osećala kod kuće. Pitala sam se u kakvoj su vezi Zmajevi sa starim egipćanima i atlantiđanima. Atlantida leži u potonulosti zemlje i ljudi kao i u drugim aspektima koji nam se još nisu obelodanili. Egipat leži na ravnoj sever-jug liniji koja je nekada postojala između muškaraca Ramses-a (maskulin-feminin) i Menelaos (maskulin-maskulin) i između žena Nefertari (feminin-maskulin) i Helene (feminin-feminin), na liniji između maskulin-feminine ravnoteže u Egiptu i ne-ravnoteže u Grčkoj – tu gde smo mi sada.
Egipatske energije koje nam doleću su podeljene i stopljene, maskuline i feminine Svešteničke energije. Te energije žele biti primljene od nas, prihvaćene i prizemljene kao i kristalizirane, i SADA i OVDE izlivene u grčki imperium svih vremena. To je poruka koja teče sa njima. To se podudara sa razmenom i izjednačenjem maskulin-femininih energija između Astrid i mene.
Dok taj sjajni zlatno crveni mlaz iz Egipta teče prema nama – srčana maskulina energija od velike blistavosti i dubine – Ghovany i jutros leti krugove iznad vode. Kada je to isto sinoć radila, sunce je ležalo desno od nas na zapadu, a sada leži levo od nas na istoku. Neumorno nastavlja njene krugove iznad srušenog vulkanskog kratera, iznad morske uvale koja je skoro obgrljena rukama preostalih ostrva. Leti sa radošću koja u sebi nosi blagostanje i odvažnost. Ona se kupa u tim energijama. Istovremeno se u njenoj rednosti oseća i odlučnost, kao da u kratkom vremenu želi stvoriti nešto veličanstveno, kao da dobro celoga sveta zavisi od njenih krugova – ili možda njen život. Ja mogu spoznati samo nju, ali imam osećaj kao da nije sama.
I zaista nastaje veza između talasa zraka iz stare vladavine Egipta i današnjih Ghovanynih krugova. Do sada putevi Zmajeva nisu imali rezonancu sa Egipćanima i Atlantiđanima. Živeli su zajedno na istim prostorima, ali u različitim dimenzijama, bili zato bez direktnog ili duhovnog dodira. Zmajevi su bili čuvari planete, imali su u dubini kamenja i stena svoju domovinu, svoju nameru i jezik. Egipćani su bili čuvari kosmičkih misterija, imali su svoju domovinu u Kosmosu a svoju nameru i jezik u duhovnim sferama Zemlje. Nisu mogli postojati jedni bez drugih, ali nije bilo direktno prepoznatljive veze između njih.
To se, izgleda, sada menja. Sada se otvaraju duhovno-energetske dimenzije i dolazi do prvih dodira. Počinje splet i prikopčavanje, nastaje neka nova energija, budi se nova životna situacija. Mudri čuvari planetarne svesti, Zmajevi, i mudri čuvari kosmičke svesti, Atlantiđani i Egipćani, sada stapaju svoje energije. Posle dugog spuštanja Zmajevi se uzdižu dok de Duh Egipćana posle dugog uzdizanja sada opet spušta.
I tako je sasvim prirodno da Ghovany, veteranka planetarnih čuvara, leti krugove koji prouzrokuju njihanje talasa i skače u lukovima kao delfini ispod nje - leti spiralno i diše, jer to su prirodni oblici kretanja Kosmosa i energija Zemlje. Istovremeno su prema nama tekući mlazevi Gizeh piramida iz centra Atlantide i Egipta pravi kao strela, puni moći, snage i brzine. Oni reprezentiraju jednostavno razmišljanje mudrih, jasnu i moćnu unutrašnju iskrenost starih vladara – unutrašnju uspravnost čovečanstva, onda kada se probudi.
Taj ravni mlaz je ovde, na zemlji, dugim vremenima postojao među mnogim ostalim prirodnim linijama evolucije kao neprirodna i konstruisana ljudska narav – i vladala. Ta narav je u svom neprirodnom pravolinijskom stanju dugim vremenima dominirala nad prirodnim krivinama, putanjama i tokovima, krugovima i spiralama drugih linija evolucije. Pri tome je sebe i sve druge dovela do najdublje tačke svakog kretanja, fleksibilnosti i spontanog čina, u unutrašnjost ukočenosti Duha energije i tela – da bi potom sebe i druge opet uzdigla i odvela do najviših visina. Čovek je ukočeni i srušeni kralj koji sada opet vaskršnjava. Njegovo vaskrsnuće se dešava uz pomoć onih koje je pokorio i uništio, jer njihovo krunisanje nije bez njegovog moguće. Baš to se dešava u ovome vremenu – sa početkom u ovih dva puta po sedam dana.
Zaštićenost ljudske kičme kroz delfine i orlove
U srčanom pulsu, u telesnom elektricitetu i u zracima očiju svih Zmajeva je od samog početka stopljen srčani puls, elektrizitet tela i zračenje Zemlje. Isto tako se u DNK, u srčanom pulsu i telesnom elektricitetu delfina i orlova nalazi frekvencija pulsa ljudi. Morski sisavci i kraljevi vazdušnih visina su čuvali DNK i telo ljudi.
Krugovi kitova i delfina su ispod ljudskog horizonta a krugovi orlova su visoko u vazduhu iznad njega. Oni su pravolinijstvo ljudskog tela, koje je po evoluciji „pozitivno“ a po energiji „negativno“, štitili na njegovom južnom i severnom polu. Ljudski Južni pol je prema zemlji okrenuta korenska čakra, trtična kost na donjem kraju kičme. Ljudski Severni pol je krunska čakra, glava i prvi pršljen atlas na gornjem kraju kičme. Ljudska kičma je u doba razdvajanja, posle pada Atlantide, sa duhovno-energetskim jastucima održavana u ravnozeži i stabilnosti. Čovekova životna osovina je bila odvojena od Kosmosa, a u istom i samodržeća – isto kao i Južni i Severni pol Zemlje.
Kruna iznad vode
U jednom trenutku vidim kratko da je nebo, i more, i kamenje puno stvorenja – puno bića, oblika i sfera. Iznad vulknskog kratera u vazduhu je zablistala velika svetla kruna. Sva stvorenja, sfere i dimenzije na Zemlji sada postaju sve više, bolje i jasnije vidljivi.
Stapanje pravolinijstva sa svešću spiralnog oblika
Kosmička i planetarna svest su uvek i svugde spiralnog oblika. Ljudska svest je preko orla i kita odvojena od planetarne svesti, a istovremeno je i zaštićena i čuvana. Vazduh po kojem orao leti i vode po kojima kit pliva su spiralne prirode. Čak i DNK koja teče kroz čoveka, i njegove telesne struje su spiralno uvijene.
U univerzumu spiralnog oblika, čovek je isključivo sa svojim promišljajem i osećanjima stvorio jedinstveno pravolinijstvo – u dualnosti između polova Svetlosti i Tame. Samim linearnim razmišljanjem o DOBRU i ZLU i sa pravolinijskim osećanjima STRAHA i LJUBAVI, ljudi su moćni plesajući i vrteći universum doveli do ZASTOJA. Razmišljana i osećanja čovekova – dva sitna faktora u moćnom univerzumu – bili su povodna snaga spuštanja svih njega pratećih linija evolucije životinja, biljki, eternih bića, anđela i elementa.
Danas se sa kvantnim skokom na zemlji spiralna svest otvara i prouzrokuje rastvaranje mentalnih i emocionalnih dominatnih jačina u glavi i u stomaku – i time dovodi do kraja onog pravolinijskog čoveka, koji se ukočio u pravilima, navikama, gustini i u normalnosti. To nije kraj suštine pravolinijstva, nego završetak starog pravolinijstva. Novo se pravolinijstvo sastoji od plesa, virovite igre oko sopstvene osovine, u okretu, obrtaju i u zameni polova. Novo pravolinijstvo se izražava na mnoge načine spiralnog životnog kretanja, i poigrava se sa tačkama gledišta i sa iskustvima, sa namerama i realitetima, sa rečima i ulogama.
Ta se igra igrala i do sada, ali iz negativnih, spuštajućih pobuda zbunjenosti ili gorčine, ironije ili okrutnosti. To okretanje i zavrtanje je po prirodi bivalo sve sporije i tromije dok nije dostiglo najnižu tačku. Staro pravolinijstvo Sveštenika Egipta i Atlantide je puno ljubavi, mudrosti i uravnoteženosti. Ono silazi opet na zemlju i ubrzava obrtaj od nule na sto u pet sekundi, što je pet godina po vašem starom merenju zemaljskog vremena, a koje ovde i sada počinju, uistinu. Sada se radi o tome da se to spuštajuće pravolinijstvo dovede do novog zamaha, da se ponovo oživi.
„I baš to, dragi moji”, time je Ohamah oslovio Astrid mene – i u ovom trenutku, pošto ti ovo čitaš i TEBE, „je delo vašeg srca. Vi donosite novi okret na ovaj svet, vi iznova pokrećete skoro zastalo kolo ”.
Izgleda, znači, da se spiralna svest ne otvara nama, nego da mi našu pravolinijsku svest otvaramo spiralnoj svesti, da joj poklanjamo žetvu našeg pravolinijstva koja je istovremeno svetla kao i tamna. Tako i time sada izbavljamo kruto i strogo pravolinijstvo. Vernost prema nama samima je ono što misli i osećaje starog pravolinijstva okreće, vrti i razigrava, sve dok od njih ne postane bogatstvo Duhovne intuicije i inteligencije.
Zrelo, uravnoteženo pravolinijstvo Sveštenika Atlantie i Egipta se vraća iz prošlosti i sastaje se sa novim kosmičko-galaktičkim obrtajem koji nam dolazi iz budućnosti. Mi, pravolinijski ljudi sadašnjice, treba jednostavno samo da stopimo te dve energije u nama samima – preko našeg kristalnog disanja i srčanog pulsa, preko naše uzvišene volje, a to je sve spiralnog oblika.
Sa jedne strane se spiralna svest otvara i daruje nas. Sa druge strane se mi otvaramo svemoćnoj spiralnoj svesti i poklanjamo joj rezultate, zrelost i bogatstvo nešeg pravolinijstva – jednu svetlu i tamnu žetvu koja se kristalizuje, i u stapanju sa starim i novim carstvom Atlantide i Egipta postaje materija dijamanta.
Ljudsko pravolinijstvo, koje je do sada bilo odvojeno od Kosmosa, dobija preko spiralne svesti novu ćud. Istovremeno spiralna svest, preko žive veze sa čovekom dobija jednu novu prirodu: Ukorenjuje se, oblikuje i pretvara se u Novu energiju Zemlje. Ljudsko pravolinijstvo stopljeno sa kosmičkim spiralnim oblicima donosi na polje prosvetljenog čoveka jednu novu narav: Viši oblik Nove energije na Zemlji.
Ta Nova energija nije više kristalna - u ljubavi spojena Svetlost i Tama, nego dijamantska energija - stapanje planetarne kristalne energije sa galaktičkom energijom kosmosa, koja našu planetu nikada do sada nije dodirnula.
To je trenutak povratka i buđenja pra-zajednice planete, kojoj pripadaju i Zmajevi i Feniksi. Dovršeno razdvajanje svih vrsta, svetova i bića, na kraju planetarnog spuštanja je početak jedne nove planetarno-kosmičke zajednice, jednog novog dugačkog puta do upotpunjavanja jedne velike zajednice svih bića. To je put kosmičko-planetarnog nastajanja.
Prateće linije evolucije
Zajedničko delovanje Zmajeva i ljudi kao i Feniksa i ljudi je bilo veoma retko. U kineskoj mitologiji Zmaj simbolizira cara, od dole se uzdižuću materijalnu, maskulinu, zemaljsku svest. Feniks simbolizira caricu, od gore se spuštajuću kosmičku, femininu, duhovnu svest. To su suprotnosti između ovih životinjskih bića i njihovih sfera, ali postoje i oni aspekati njihovog bivanja koji su sasvim identični.
Veza između tih životinjskih bića i ljudi mogla se samo onda održati ako je prethodno postojao duhovni odnos među njima, a koji je nastao po drugim sferama i bio tamo održavan.
Ne biraju jahači Zmaja, nego Zmaj, čija je svest identična sa svesti Zemlje i proseže se po mnogo većem radijusu, bira jahača. Povezanost sa Zmajevima je bila predodređena u Omega čakri ljudi. Jahač biva od Zmaja upućen u misterije planete, elemenata i elementarne magije, u duhovne fenomene planete i u jahanje i letenje.
Zmajevi jahači su bili ljudi svetlih ili tamnih namera. Pronašli su jedni druge, prilagođeno po karakteru Zmaja i po njegovim pra-namerama. Jahači su najćešće bili ratnici, revolucionari, vođe, maskulini sveštenici ali i crni magičari (koje mi ubrajamo u maskuline sveštenike). Oni koji su delovali sa Feniksom, što se događalo mnogo ređe – i njihova je unutrašnja povezanost vladala već od pra-večnosti u duhovnom prostoru – su bili izcelitelji, mudraci, vidovnjaci i proroci. Feniksovi letači su na zemlju donosili u od gore spuštajućem kretanju mudrost Duha koju je i sama ptica u sebi nosila, i okrenuli je u horizontalnu površinu ljudskog života. To su isto činili i jahači Zmaja u jednom od dole, iz kamenja i stena uzdižućem kretanju.
Tamni i svetli jahači Zmaja, kao i Feniksovi letači, bili su čuvari duhovnog Svetog Trojstva na Zemlji, tamnog i svetlog pola dualnosti, kao i same celine.
Veza između tih životinjskih bića i njihovih ljudskih jahača / letača je oduvek bila i veza između svesti spiralnog oblika i svesti pravih linija. Bili su zajedno čuvari ove dve dimenzije. Svest spiralnog oblika je bila čuvana od životinja a svest pravih linija je bila čuvana od ljudi. U tom, od životinja i ljudi stopljenom spiralnom pravolinijstvu smešteno je čuvanje ljudske linije evolucije, koja se iz prirodnog ritma i srčanog pulsa, iz prirodnog, kosmičko-duhovnog pokreta odvojila i stvorila jedan sporedni životni prostor, stvorila astralni svet iluzija. Ljudska linija evolucije je izgradila jedno odvajanje koje je u kosmosu spiralnih oblika bilo potpuno nemoguće – osim, ako je to odvajanje bilo utemeljeno u svakom biću, direktno u njemu samom.
I bilo je. To odvajenje počinje na kruni čoveka i završava na njegovom korenu. Drugačije opisano: odvajanje od spiralne kosmičke svesti leži u krunskoj čakri čoveka, a odvajanje od spiralne planetarne svesti leži u njegovoj korenskoj čakri. Tako je svaki čovek postao Kosmos u sebi koji plovi u prirodnom Kosmosu planete i neba, i leži zaštićen - a i zatočen - u konstruisanom kosmosu kolektivne ljudske aure. U tom sasvim odvojenom i naizgled bezizlaznom stanju između sfera, čovek stvara nešto novo.
Na početku je to Novo izgledalo tako nemogiće i beznadežno, ali ujedno – ako bi se pronašao neki način i put – tako moćno i puno perspektive, da su se stotine drugih linija evolucije, a koje su ostale u spiralnom obliku svesti, odlučile da prate čoveka kao čuvari i pomagači na njegovom putu.
Čuvari linije evolucije čovečanstva
Od samog početka, svaki čovek je na taj način bio sopsveni tekući, cirkulirajući – i zatvoreni – Kosmos u sred velikog Kosmosa Zemlje i naba. Iz perspektive Duha je to bila sasvim neprirodna, u svom razvoju nepredvidiva i potpuno neizvesna situacija.
Iz tog razloga, čoveku su na njegovom severnom polu (krunska čakra) i na južnom polu (korenska čakra) postavljeni čuvari, bića kosmičkih spirala – kosmičke svesti spiralnog oblika – koji su isto tako disali kao i čovek, ali koji nikada nisu trebala upoznati pravolinijsvo: Životinjska bića i životinje – leteća i plivajuća bića među utelotvorenim čuvarima.
Dok su te vrste čuvale vaše disajuće postojanje na Zemlji, formirala se jedna druga grupa čuvara: životinje ovog sveta. Svaka pojedinačna životinja, svaka rasa i sorta, svaki životni i telesni oblik životinjskog carstva je dodeljen vašem ljudskom universumu i sa njim je u rezonanci. Životinje su čuvari i ogledala vašeg sveta osećaja.
Jedna druga grupa čuvara su bili oni, koji su posedovali iste srčane frekvencije kao ljudi – i ovde ne mislimo na nervnu srčanu frekvenciju podeljene ljudske svesti, nego na onu autonomnog srčanog nervnog sistema. Ali ni ta bića nisu nikada trebala preći preko praga pravolinijske svesti: Anđeoska bića i Anđeli kao i tamni pomagači i Demoni.
Zmajevi i Feniksi se nalaze između te dve grupe čuvara. Nisu ni životinje ni Anđeli – i žive u visinama i u nizinama planetarne svesti.
Postoji još jedna naredna grupa čuvara koja naseljava duhovne vrhove vaših kontinenta i duhovne dubine ispod vaših okeana. To su narod Asgard, čuvari vaše korenske čakre i individualnog južnog pola, kao i narod Venere, Arkturiusa i Siriusa, čuvari vašeg ličnog severnog pola i krunske čakre. Oni nisu ni Anđeoska ni životinjska bića, nego – mereno po vašem materijalnom bivanju – neutelotvorena ljudska bića.
Prirodno je i podrazumevanje, da utelotvoreni čuvari – kitovi i delfini u donjem delu, i orlovi i albatrosi u gornjem prostoru – nikada nisu odustali od njihove povezanosti sa neutelotvorenim čuvarima Asgard i Venere. Sve grupe ili linije evolucije su se pripremile za dugo evolucijsko ko-egzistiranje i besprekornu pratnju ljudske rase – a ujedno su pratili i sopstvene namere.
Naravno da iz toga proizilazi zaključak da evolucija ljudi, koliko god da se ona u celokupnom kosmičkom prostoru zamršeno oslikava, koliko god da je na kraju njenog spuštanja u jednoj beznadežnosti, izcerenosti i otužnosti, ipak nosi u sebi jednu veliku, moćnu i veličanstvenu značajnost, a što je svim tim pratećim bićima i svetovima oduvek bilo potpuno jasno. Inače bi taj poduhvat, preko prostora i vremena agirajući zamah mogobrojnih linija evolucije, bio nezamisliv.
Rase, vrste i životni oblici
Značenje ljudskog razvoja, značajnost neposredne veze između prosvetljenog čoveka i svih rasa Zemlje i Kosmosa biva sve očiglednija. Ipak se od početka nije radilo samo o čoveku, nego o jednoj velikoj zajednici najrazličitijih bića i vrsta, koja su kao ono pošla, krenula i počela, što vi danas nazivate PLANETA ZEMLJA. Krenulo je JEDNO BIĆE da bi se do kraja vremena, po mnogim ciklusima razvoja i po dimenzijama bivanja podelilo i rascepilo – u neograničeno mnoge prirode, zajednice, bića, životne oblike i vrste.
Ako su po vašem gledištu ljudi, životinje i biljke tri velike grupe, onda sada prepoznajete i sledeće grupe životnih oblika: one elemenata i elementarnih bića. I te grupe zahvataju neograničeno mnoge rase, vrste i pravce. A i pak su svi oni JEDNO JEDINO BIĆE koje čini planetu Zemlju - JEDNO JEDINO BIĆE koje postoji u svim elementima, biljkama, životinjama, stvorovima prirode i u ljudima. JEDNO se biće na kraju vremena rodilo u svim tim grupama, vrstama, rasama i redovima.
I o tome Jednom Biću se sada ovde radi. Poštujte njegovu neograničenu višestrukost oblika i tela, ali pronađite ipak i BEZGRANIČNU ZAJEDNICU SVESTI koja je u svim tim oblicima života udomljena.
Osovina zemlje i čoveka
Ptice i morski sisavci su održavali severni i južni pol ljudske DNK. Pri zadnjem padu Atlantide, zemljina osa se morala isčupati iz njene kosmičke strukture. Tako su unutrašnje planetarne neuravnoteženosti, potapanja i preplavljivanja kopna bila uopšte moguća. Taj čin nije bio upućen Zemlji, nego je bio namenjen ljudima, ne njihovom kažnjavanju, nego njihovom razvoju. Zemlja je svojevoljno sudelovala u izboru čovečanstva: Da dugo vreme bude odvojena od Kosmosa. I sa time je bila – i još uvek jeste – ona najveći čuvar ljudske evolucije.
Zemljina osovina je od njene kosmičke osovine, njenog duhovnog produžetka u univerzumu, tada bila odvojena i za jedan stepen zakrenuta tako da bi ponovo spajanje bilo nemoguće. Na pokidanim mestima njenog severnog i južnog pola su namešteni flasteri za rane – silni paketi energije koji su održavali tu novu ravnotežu, stabilnost planete i pomerenu životnu dimenziju. Ti flasteri se u duhovnoj auri Zemlje i u materialnom prostoru ispoljavaju kao ledeni pokrivači na polovima.
Voda i kristal, SOL i LED su oni elemneti i područja vaše planete koji pružaju utočište najvišem Kosmičkom Duhu, u beskrajno razgranatim pećinskim hodnicima vaše zemlje, u nedostižnim visinama vrhova vaših planinskih venaca i u bez-horizontnim širinama vaših okeana i pustinja. Tamo gde ljudski život ne obstaje, tamo vlada Duh u najvišoj potenciji. Iz tog razloga su nenaseljena područja česti cilj vaše višestruke čežnje i vaše strasti za avanturom (uporedi sa Predavanjem: Kočenje i horizonti od Ohamah).
Duboka značajnost Zemljinih polova – Arktika i Antarktika – odnosila se na održavanje Zemljine osovine koja je bila odvojena od njene kosmočko-duhovne osovine. Svesno govorimo u obliku prošlog vremena jer se Zemlja u međuvremenu vratila u njenu kosmičku osu. Rastapanje polova je potrebna posledica – nije drama i nesreća, nego prirodni razvoj povratka Zemlje u njenu kosmičku DNK. Gde više ne vlada rastavljenost i razdvojenost, nije više potrebna zaštita. Gde nema više bola, nije više potreban melem, gde vlada živi DUH, nije više potreban LED.
Zmajevi i jahači zmajeva
Kao već navedeno, Zmaj i zmajevi jahači, kao i Feniks i feniksovi letači su mogli samo zato pronaći jedni druge i sastati se, ako su na duhovnim prostorima imali veoma duboku vezu, i to na poljima koja se nisu morala odlučiti za neki određenui oblik na Zemlji. Ta duboka veza je nastala pošto su na duhovnim Elohim prostrima razmenili delove bića njihovih budućih uloga, tela i rase, tako da je kasnije Feniks nosio delove svog letača u sebi a letač delove Feniksa. Isto tako je bilo sa Zmajem i njegovim jahačem.
Razgovor između Astrid i Sabine – Table zapisa
Sabine: Yes, slušamo.
Astrid: Well, Ladydragon je baš došla po mene i zajedno smo zaronile u more. Onda me je preuzeo jedan delfin i prošli smo kroz neku eterno svetlu, kristalu sličnu kapiju. Spuštena sam na dno. Samo sam lako zamahnula preko površine dna, i pesak nestade, i pojaviše se izpisane table. Trebalo mi je malo vremena da vidim kakve su to ploče. To su kodirane informacije večnosti. One se ovde izdižu i pokazuju se – i Ladydragon je bila tako happy.
Sabine: One se sada pokazuju? Ovde, gde smo mi sada?
Astrid: To su isti oblici kao na tvojim fotografijama, to reflektiranje svetla, wow!
Ssbine: Da , to jeste tako, i šta sada sledi?
Astrid: Šta sada sledi? Neznam.
Sabine: Diši duboko i visoko i uđi u tu uzdižuću struju. Preuzmi sada te kodirane informacije večnosti preko svoje volje i daha u svoje telo. Pusti da se one ulivaju u tvoj telesni elektricitet i u celokupnu energetsku matricu tvog fizičkog tela, kako bi spuštajuća matrica koja je tvoje telo dovela dole do kraja silaska, sada mogla primiti jedan novi oblik i kretanje – oblik uspona.
U sledećem vremenu će se još više otvoriti – uskoro. Okay, kad god budeš imala više – dobrodošla si!
Terasa i stepenice prema ulici i drvo
19. septembar 2007.
Zamena pozicija
To što Ghovany leti iznad mora i što putuje sa nama na morsko dno i u krater vulkana pokazuju nam da Zmaj, koji je prethodno bio sa Feniksom na jednoj liniji, sada deluje sa delfinom, koji je predhodno bio na istoj liniji sa orlom. Pri toj razmeni partnera Zmaj zauzima novu poziciju naspram čoveka: dok je u Zmaj-Feniks liniji stajao ispod čoveka na njegovom planetarnom polu (koren), sada stoji iznad njega na kosmičkom polu (kruna) a delfin preuzima njegovu poziciju.
To znači: na mesto ratoborne maskuline zmajsko-vatrene-energije korena starog čoveka, dolazi sada blaga maskulina delfin-voda-energija korena novog čoveka. Pri tome se događa još jedan preokret: Zmaj u tom novom partnerstvu ne simbolizira više staru ratobornu vatru Zemlje, nego novu solarnu femininu vatru Duha, što stoji na istoj liniji sa lunarnom maskulinom vatrom – u srcima delfina – i time počinje živo proticanje, strujanje i stapanje.
Kodirane informacije večnosti se ne uzdižu samo iz kosmičkog prostora, nego i iz pra-memorije Zemlje.
Danas je 18. septembar 2007 (...?), drugi dan DEVETKE, kvantnog skoka – i ja najiskrenije pozdravljam NOVO – u sebi samoj, i spremna sam sa svakom niti mog fizičkog tela i bivanja da kroz mene to Novo, to novo-stopljeno proširim u svet, na horizontalne površine disanja, u elektricitet čovečanstva.
Uzdizanje vode i 13.-stručni DNK vode
I tako se sada otvara pitanje, šta će se dogoditi sa čovekom koji je rastvorio krst orlova i delfina, Feniksa i Zmajeva, time što je SAM ON osvanuo u onoj svesti koju su ta bića održavala, čuvala i štitila.
Sa jedne strane, odpušta iz njihove službe spoljna bića orla i delfina, Zmaja i Feniksa kao čuvare njegovog umišljenog kosmosa– i time iz svoga života. Sa druge strane dostiže do žive komunikacije sa unutrašnjim Orlom, Delfinom, Zmajem i Feniksom, pošto se u njemu samom budi oličje svesti, energija i životni dah tih bića.
Komunikacija – u ovom slučaju, a i uopštem – primarno nije razmena informacija, nego otvaranje prostora, izbavljanje vreména, stapanje životnog daha različitih bića i njihovih energija – i time stvaranje novih stvarnosti, novih energija i novih stanja svesti. To je komunikacija – sa svetom i sa nama samima.
Zmaj i Feniks su u MENI. Orao i golub su u MENI. Kit i delfin su u MENI. Time što to sada i ovde dišem, realno se otvaraju svi ti svetovi i stanja svesti – i jaka jeza duhovnog elektriciteta protiče mojim telom.
Unurtrašnjim pogledom vidim kako se površina mora u uvali i krateru uzdiže i baca visoke talase, jer sa mojom odlukom da otvorim te prostorije u meni energija vode teži prema virovitom strujnom vrhuncu. Ne izvire samo voda, nego nadolaze i stvorenja, oblici, šabloni, bića i stanja svesti. Vidim jednu DNK spiralu, ogromni, transcedentni, fluorescentni dvanaesto-stručni heliks koji je obuhvaćen i presvučen sa jednom trinaestom spiralom. To sve leluja u kristano-opalnim bojama i u blistavim svetlosnim nitima.
Zvuci naviru, jak šum nadolazi iz strujećih virova snažne brzine koju stvara taj uzdižući vodeni stub – DNK vode. Istovremeno se spušta i DNK Duha. Nije Metatronov kanal, kako sam prvo pomislila, nego jedan trinaestostruki heliks. On iznosi na površinu sve što je u obliku bića i svesti bilo u dubinama okeana i kontinenata zatočeno, izronjava i izniče na svetlost dana i u energetski tok Kosmosa. I sve što je za vreme naše evolucije na Zemlji zaostalo u Kosmosu, struji sada na dole.
Kosmičko stanje svesti teče u subokeanske i subkontinentalne prostore – i subokeansko i subkontinentalno stanje svesti teče u prostore Kosmosa. Stanje svesti i oblici stanja svesti uvek teku gore-dole, ali je njihova delotvornost i učinak strogo povezan za odluke koju samo čovek može i mora doneti. Tako ja sada i ovde, u ime svih ljudi, donosim odluku da sa svojom snagom volje pune ljubavi, podržim stapanje duhovnog i planetarnog, kao i maskulinog i femininog oblika stanja svesti, i tako potstaknem i dovedem do visoke i prikladne delotvornosti za dobrobit celine – ovde i sada, u krateru potopljenog vulkana na Santoriniju.
Sabinin san
Stapanje sama sa sobom
Nešto sam primetila: Ta moja odluka je imala svoju neposrednu pripremu, kao što mi se prošle noći pokazalao. Jedan od zadnjih snova jutros pred buđenje: Nakon što sam – ponovo – šetala preko tamnih polja i livada koja su bila nagrižena od ogromnih raspadnutih industrijskih zdanja i mašina, nađoh se pred jednim ogledalom i videh da posedujem veliki penis u erekciji, koji se uspravno i kruto uzdizao sa sredine moga tela. Opipala sam ga i ustanovila da je naspram moje telesne veličine veoma velik i krupan. Bila sam začuđena, gledala sam u ogledalo, gledala sebe, i nisam mogla baš sve razumeti.
Iznenada, iz mog lika u ogledalu, JA SAMA sebi prilazim – kao žensko biće. I JA kao muško biće, a ipak u mojoj celini kao Sabine, uzeh ono iz ogledala izašlo žensko biće u zagrljaj, pomilovah je i moj penis poče tražiti ulaz u donji deo tela tog mog ženskog preslikanog. Prodroh, što se dogodilo sa puno čuđenja, u smislu isprobavanja dali to uopšte može. Pri tom doživeh veliku telesnu strast, i duboki unutrašnji mir, neopisivo ujedinjenje i ispunjavanje – ujedno kao muško penetrantno, i žensko primajuće biće.
Stopih se kao muško biće sa mojim ženskim ja, na fizičkom polju punom strasti, čuđenja i mira. Osetila sam telesni dodir i milovanje mog ženskog tela mojim muškim rukama toliko snažno, da sam se naglo probudila, i zbunjena bila što ležim sama u krevetu i što su moje ruke – kao veoma često – ispod jastuka. U samom snu je bez ikakve sumnje bilo jasno iskustvo telesnog susreta i dodira.
Razgovor Astrid, Sabine i Ohamah – table zapisa II
Sabine (uključuje aparat za snimanje sa malim zakašnjenjem): Eto, would you please repeat your sentence – loud and clearly?
Astrid: in Englisch or German?
Sabine: It´s svejedno.
Astrid: Okay, when I…
Sabine: Mmmmh, german please!
Astrid: Okay, german. Ronih dole ponovo ka tablama zapisa i ugledah u vodi mnoge virove i vijuge, gusto jedno pored drugih. Bili su providnog eternog sjaja. Nije mi bilo jasno šta treba da znače. Kada sam pitala Ghovany šta bi to moglo da bude, nasmešila se i bljunula vatru u vodi u pravcu tih virova – i ništa se više nije moglo spoznati.
Sabine: To su virovi koje sam prekjuče skicirala: virovi u vodi pokazuju životno kretanje i ćelijski obrtaj (frekvencije života i kretanje obrtaja) delfina, a virovi u vazduhu pokazuju životno kretanje orlova.
Vatra je ovde na ostrvu svuda prisutna. Oni ovde moraju vodu desalizirati, zato što u tom vulkanskom kamenju nigde nema slatke vode, nema izvora, osim tri mala slaba potočića. Ghovany koja svoju vatru u vodi bljuje (stvarno je bljuje u vodi u pravcu virova) pokazuje nam ono što smo juče videli, naime da su se elementi sastali sa njihovim čuvarima i spojili nešto, što je u matrici energije do sada bilo rastavljeno. Svaki element je imao svoj sopstveni svet u kome se mogao razvijati. Sada zamenjuju mesta i teku jedan prema drugome.
Ohamah: Kaže se, da se vatra i voda suzbijaju: Vatra vodu isparava a voda gasi vatru. To je i značenje tvoga astrološkog podznaka škorpije. Ali oni se nikada ne poništavaju, nego vladaju bezuslovno – u redu i u haosu – svako u svom prostoru. Svako vlada po svojoj prirodi, bez ali i bez možda. Svako vlada u svom pra-jedinstvenom redu i u svom pra-jedinstvenom haosu - bez opreznosti, pažljivosti i brižljivosti. Oni deluju – vi bi mogli reći – bez milosti, ali milost, kako je vi shvatate, nije njihova narav, nego vaša.
Kada bi se vatra i voda sastali, uvek bi radi njihovih različitih načina delovanja, nastale još veće energije haosa. Ipak su oni bili, i još uvek jesu, veliki moćni čuvari vaše ravnoteže na Zemlji. Njihovo poslednje sastajanje ste vi nazvali apokalipsa i Proces Svetlosnog tela: Duhovna vatra i životna voda naviru sa visine prema dole, a vatra bola i vode suza izviru iz dubina vaših životnih prostora – četvorostručni haos, ali nije zadnji. U vašem poslednjem petogodištu planetarnog preobražavanja sastaće se još jednom, naizgled razmahujući se u još većem neredu, ali to je samo početak višeg reda, više ravnoteže među svetovima. Mi govorimo o povratku Sveštenika Atlantide i o buđenju četvrtog talasa koje ovde i sada sa vama pripremamo, pre nego što se tamo napolju u svetu uzdignu talasi i razvije nevreme.
Sabine: Mislim da je Ghovany po astrološkoj konstelaciji škorpija – vatra i voda.
Astrid: Juče se tako radovala, bila je sasvim razuzdana.
Sabine: Ovo je za nju veoma važan trenutak, dobila je pristup ka nama, koji do sada nikada nije imala. Mora da je za nju bilo veoma frustrirajuće stalno biti u mojoj blizini, samnom raditi i delovati – a ne biti primećena, nego biti smatrana samo za jednu dobru pripovetku. Odlučujuće otvaranje kapije sa njene strane prema nama se dogodilo u Salzburgu, gde je Bealiza otkriva i baš tako opisiva, kao što je i ja sada vidim. Bealiza joj je otvorila kapiju prema nama, i Ghovany je zato veoma zahvalna. I često je posećuje, to sada kaže. To su lančane akcije i lančane reakcije u jednoj zajednici: Sada Ghovany dovršava sledeće otvaranje kapije za nas – a mi za kristalne ljude – a oni za celi svet, odnosno za četvrti talas prosvetljavajućih.
Sigurno ima dobar razlog zašto već dva dana kao obsednuta leti krugove iznad kraterskog jezera – vijuge spiralnog oblika. Verovatno je to bio početak jedne od elementarnih otvaranja kapija, što će nam u dolazeća vremena postati shvatljivo.
Mačo energije i centri koji se otvaraju
Centri Atlantide koji se sada otvaraju su u svojoj pra-prirodi maskulini – svetle kao i tamne naravi. Sada se podižu u jednoj zemlji nad kojom vlada takođe maskulina dominantnost. Čistoća i snaga maskulinog bića je ovde, kao što je i svugde, radi pokorenog ženskog elementa korumpirana i traumatizirana - oslabljena. Tako da je sasvim normalno da smo baš nas dve ovde: ti sa tvojom dominantnom ženskom energijom kojoj nedostaje kap maskuline snage i ja sa mojom dominantnom muškom energijom, koja je svoju žensku polutku u međuvremenu već donekle prihvatila – i naravno Ghovany, žensko biće iz maskulinog soja Zmajeva.
Ohamah: Ovde na ostrvu su proširene mačo energije, a koje vi doživljavate i kod vaše domaće omladine u domovini, i one nisu ništa drugo nego izraz prastarog, dubokog bola. I naravno da te energije nećete pronaći kod starijih muškaraca, oni su odavno rezignirali, nego kod mladih muškaraca, koji su ih od njihovih očeva i praočeva preuzeli da bi ih izbavili i preobrazili. Ali, niko im to ne govori. Niko im to ne objašnjava. Niko im pri tome ne pomaže. Već dugo muškarci ne pronalaze kod žena ono što ih hrani. Polje jednopolne ženske energije je isto tako ispošćeno i bez snage kao i ono jednopolne muške energije.
To je okvir dublje značajnosti vašeg boravka ovde. To vam pokazuje vaš zadatak, ujedno i vašu iskrenu duhovnu nameru kao i stepen vaših sposobnosti, koje će se za ovih četrnaest dana znatno povisiti i otvoriti. Vi ćete OVDE i SADA proslediti tekuću i uzdužuću maskulinu energiju Atlantide preko vaših femininih telesnih transformatora i vašeg srčanog transformatora. Vi ćete neizbalansirane energije preobraziti, izjednačiti i dovesti do promene pravca: od vertikalne transformirajuće struje u horizontalni dah vašeg sveta.
Astrid: Pre putovanja sam imala jak utisak da su ovde potrebne naša energije sveštenica iz hrama – kurvi svetica.
Sabine: Tako je. Šta je bilo ono sa virovima?
Astrid: Ne sa virovima, nego sa napisanim znacima. Ti znaci na tablama su imali veliku sličnost sa svetlosnim pojavama na tvojim fotografijama, i koji se meni čine veoma sličnim znacima hiroglife kulture Maja, njihovim geometrijskim šablonama.
Sabine: Maje su bili više narod vidovnjaka i proroka nego ratnika? Neznam mnogo o njima, dali ti znaš nešto o tome?
Astrid: Navodno da su bili veoma krvoločni – žrtvovali su ljude. Možda su to interpretacije arheologa, ali to sa žrtvovanjem ljudi biće da je tačno…
Sabine: Ali to nemora značiti da su bili i ratnici.
Astrid: Ne, ali bili su okrutni, tako tumači arheologija.
Sabine: To što jedni nazivaju okrutno, moguće je da drugi vide kao jasnu posledicu. Tako nešto se danas presuđuje sa pozadinom da je krv, krvoločnost i ubijanje okrutnost, ali ako otvorimo to polje….hmm, meni je nešto drugo važnije: Tražim Feniksove letače pošto sam jahače Zmajeva donekle lokalizirala.
Astrid: Moglo bi odgovarati: Maja su nosili onaj veliki ukras od perja na glavi.
Sabine: Pa da, – Feniksovi letači su bili vidovnjaci, proroci i iscelitelji - feminini naučnici u maskulinoj pojavi. To se ne protureči. Ako je moguće preko krvoločnog žrtvovanja ljudi prepoznati i izlečiti bitne stvari, ne utiče na saznanje i lečenje – veoma osetljiva tema koju mi poznajemo iz istorije neonacizma – u kojoj smo sudelovali, u kojoj smo umirali i ponovo se rađali. Znači da su Maje bile narod sa femininim duhom.
Astrid: Po osećaju bi rekla da jesu.
Sabine: Hmm, a Inke? Mislim da su kulture južne Amerike i severne Amerike, tako i indijanci i Inke, da tamo, hmm…. mada na severu vlada maskulini Duh, a na jugu feminini.... znači da su Indijanci severne Amerike bili maskulini narodi a Inke i Maje pre svega feminini.
Astrid: Ja raspolažem sa mnogim sećanjima na živote kao indijanac u Americi. I tamo je bilo jedno vreme gde su žene držale žezlo – ali ne i za spolašnjost. One su to radile unutarnje i onda su njihove odluke predale muškarcima, a oni su ih izneli u spoljašnjost.
Sabine: .....gde je Savet Mudrih sastavljen od žena – Velika Majka.
Astrid: I postojalo je jedno vreme koje je bilo u podpunoj harmoniji i ravnoteži, u kojem su pojedina plemena zaista živela po principu SVI ZA SVE.
Sabine: To odgovara principu iz naše priče o Atlantidi (Lekcija 8), gde ON zna ŠTA treba da se radi, a ONA zna KAKO to treba da se uradi.
Astrid: Nije bilo ni siromaštva u to vreme.
Sabine: Naravno da nije, nemože ga ni biti.
Astrid: Htela sam još nešto dodati, kada si mi pokazala sliku sa pticama i kitovima: Pa indijanci su bili sposobni da se pretvore u orlove, ili barem neki od njih, Shape-Shifter.
Sabine: To je slično kao Zmajevi jahači i Feniksovi letači koji su svoje životinje mogli samo zato sresti, pošto su prethodno na višim poljima međusobno razmenili delove svoje biti. Drugačije nebi ni došlo do kontakta, pošto su poslanici sasvim različitih evolucija i dimenzija. Moguće je da u podnožju Shape-Shiftinga temeljno leži isti princip. Moguće je da postoje ljudi koji u sebi nose dovoljno delova takvih bića, te i sami mogu preuzeti te oblike – i sada pošto o tome govorimo, čini mi se to sve već poznato i prirodno. Sada mi predstava da to nije moguće izgleda sasvim smešna. Hmm, ja nebih sada odmah otišla na stenu i skočila, ali nešto u meni kaže: Da, naravno, prirodno!
Astrid: Najuzbudljiviji susret koji sam doživela sa tvojim materijalom, bila je meditacija koju sam samo pročitala. Radilo se o duginom mostu, o širenju krila i o uzletanju.
Sabine: Krik orla. To je meditacija za izlivanje pehara. Ona potiče od Thoth-a i Maitreya. Thoth je bio jedno vreme čuvar potonule Atlantide a time i vladar našeg unutrašnjeg carstva smrti. Maitreya stoji na drugoj strani. On čuva naš kosmički uspon i sa time je vladar našeg unutrašnjeg carstva večnog života. Oni sačinjavaju jednu liniju – jedan Svetlosni zrak, jednu liniju komunikacije – kroz srce svakog od nas. Da, radi se o usponu Atlantide i spuštanju Shambale....
Astrid: Nesećam se.
Sabine: Moguće, ali ti nemožeš postati orao dok ne otvoriš ta dva veličanstva u sebi.
Astrid: Ne mogu da se setim.
Ohamah: Onda da sada i ovde malo pomognemo tvom sećanju. U toj meditaciji odlazite u hramove Shambale, gore u prostorije vazduha i vatre, i u hramove Atlantide, dole u prostorije zemlje i vode. Gore ste se sreli sa Maitreya, a dole sa Thoth-om. Njima predajte vaše ljudsko bivanje, usev vaše evolucije. U razmenu vam Maitreya predaje svešteničko dostojanstvo vašeg duhovnog veličanstva, a Thoth vam dodeljuje kraljevsko dostojanstvo vašeg planetarnog bivanja. Pri tom činu primanja, i u počast i poštovanju vašeg života od ta dva najviša čuvara vaše linije evolucije, nastaje dijamant-aura na vašem polju. U tom činu prepuštanja, i u počast i poštovanju vašeg života od VAS SAMIH nastaje disajuće dijamant-stanje svesti u vama samima. I uistinu, jedno ne bi bilo ništa bez drugog.
I tako se vi vraćate u svest orla i Elohima – delfina, Zmaja i svih elemenata. Tako dostižete ponovo do posedovanja i raspolaganja svih vaših Duhovnih elemenata.
Tako se uspinjete kao i orlovi i Elohim, sa po jednim peharom u svakoj ruci, i izlivate taj blagoslov, tu počast koja vam je dodeljena – koju ste sami sebi dodelili – u vidu vode Novog Života preko Zemlje i čovečanstva. Nemožeš postati orao dok sam sebi ne-vratiš to dostojanstvo.
Astrid pri jutarnjoj kafi
Meditacija
za primanje i izlivanje pehara
Tvoje srce je jedno sa Kosmosom i Zemljom. Samim tim što to znaš, oni jače pulsiraju nego kada toga nisi bio svestan. Koliko je tvoja sigurnost u saznanje te povezanosti jača, toliko je jača sama veza – i njena delotvornost.
Tvoje srce kuca između Kosmosa i Zemlje. Sa svakim odkucajem možeš spustiti snagu Kosmosa na Zemlju i snagu Zemlje uzdignuti do Kosmosa. Ti si kosmičko biće i stvorio si sebi srce zato što si želeo postići baš to stapanje između Kosmosa i Zemlje.
Ovo unutrašnje putovanje dešava se u ime najviših, radi kojih si pošao: Maitreya, oca večnog života u Kosmosu, i Thoth-a, oca večnog života na Zemlji. Oni ti pojedinačno daju svoje, da bi ti to predao ljudima, jer ti si poslanik među tim svetovima.
Meditacija
Pri dubokom izdisanju odpuštam sve, što znam, što hoću, što mrzim, što volim. Pri udisanju otvaram svoje životne prostore na svim površinama, dimenzijama i stvaralačkim carstvima – Sada i ovde.
Sa unutrašnjim pogledom vidim i osećam svoja krila – velika krila koja izniču iz mojih lopatica na leđima, a istovremeno i iz moga srca – bela krila prožmana drhtajem i nežnim trzajem – onim posebnim nemirom pred prvo otvaranje nakon era mirovanja.
Izdišem i uzdišem duboko.
Svesno otvaram svoja krila, širim ih pažljivo i snažno. Stojim na planinama, visoko na jednoj steni i osećam duboko i široko ispod mene zemlju, planetu ljudi. Pokrećem svoja krila, mašem lagano.
Veliko, snažno i široko, uliva se NOVO u mene.
Duboko u meni čujem krik orla – i On me izdiže.Lako i puno kraljevske moći, izdiže se moje telo u visine – nošeno prastarim krilima mog novog postojanja.
Krik orla uzbuđuje moje celo bivanje.
JA JESAM krik orla. JA JESAM orao. JA JESAM.
I u tom trenutku znam kuda me put vodi.
Letim visoko, i sve više. Bezgranične širine prolaze kroz moje biće – vremenski prostori i svetske večnosti. Osećam eterski hram Shambale, primećujem kako njeni kosmičko magnetni zraci ljubavi losiraju moj let prema njoj, kako me vuče ka sebi: Hram Božije vatre ljubavi, najuzvišenije bivanje mog srca na Zemlji.
JA JESAM poslanik Božijeg srca na Zemlji.
Tako se približavam transcendentnoj zemlji između sedem brda pokrivenih snegom i slećem pred kapijom njene najveće svetinje. Krila mi se sama od sebe sklapaju. Veoma mirno i opušteno – a ipak sa lakim unutrašnjim treptajem ulazim u hram, jer JA JESAM DOSTOJANSTVO. Zlatno-belo svileno svetlo nežno obliva prostoriju u koju ulazim.
Iz svetla se prema meni približava jedno biće. Gleda me, gleda kroz mene. Obuhvata me svojim pogledom, i njegove oči dišu u meni. I ja polako primam njegov pogled u svoj dah.
Maitreya mi pruža zlatni pehar i čujem u sebi njegov glas:
„Ova duhovno-zlatna esencija izbavlja ljudsku ljubav iz tamnice posesivnosti i straha. Ona oslobađa Božiju snagu u njoj i čisti je od pra-razloga starinskog htenja. Prenesi ovo čovečanstvu.“
Zahvalno prihvatam pehar i uzlećem sa njim, letim prema Atlantidi, hramovima planetarne vatre ljubavi, najvišeg stanja moje mudrosti na Zemlji.
Eterizirajuće svetlo vodeno plave boje ledenih pahuljica obasjava zlatno-zeleno ostrvo Večnog Života, koje me privlači i prima.
Ja sam poslanik Večnog Života na Zemlji. Sada ulazim u hram žive tekuće volje Tvorca, jer JA JESAM DOSTOJANSTVO.
Kristalno transcendentno belo svetlo prosvetljuje prostoriju. Iz ničega mi pristupa jedno biće i gleda me. U dubokom uzdahu osećam i prepoznajem njegovo srce, Thoth mi pruža jedan plavi pehar i duboko u meni čujem njegov glas:
„Ova eterno plava duhovna supstanca poništava sve stare kodove ljudskog razmišljanja i znanja. Ona gasi sve vatre bola koje su pritom nastale i otvara unutrašnje kapije vaših mudrosti. Predaj je čovečanstvu.“
Zahvalno primam i taj pehar, širim svoja krila i uzdižem se ponovo u vazduh. Sada uzlećem uspravno na gore sa svoja dva pehara, visoko na gore u carstvo belog goluba. Sa svakim zamahom krila, a koji su jedno sa odkucajima mog srčanog pulsa i jedno sa mojim dahom, u meni oživljava širina, sloboda i lakoća.
I tako, konačno bacam pogled prema Zemlji, koja je sada jedna mala kugla ispod mene – i podižem pehare.
To je MOJE SRCE koje sada naginje pehare i prosipa esencije po tmurnom čovečanstvu.
„U svojoj dubini uvek znaj, milo moje biće, istinski si TI SAM Zemlja i čovečanstvo, i pehar i esencija.“
14-dnevni pogled prema jugu i portret Sabine
O povratku sveta prirode i o postupanju sa isceliteljskim energijama
Razgovor između Astrid, Sabine i Ohamah
Sabine: Počni opet…
Astrid: Priča o sveštenicama iz hrama. Mislim, da bi mi mogle teoretski – i praktično – obraditi cele čete muškaraca.
Sabine: Naravno, drugačije i nemože u tom kratkom vremenu koje nam je preostalo. I ne samo čete muškaraca nego i čete rasa i vrsta.
Astrid: Vrsta isto?
Sabine: Da, naravno, sve vrste različitih životnih oblika: životinje, biljke, deve, faune – sva bića koja su se od samog početka lunarne ženstvenosti povukle duboko u Zemlju i u sporedne astralne životne prostore – i sada se vraćaju. I oni su bili, i još uvek jesu, svaki na svoj način traumatizirani – i naravno mnogo lakše izlečivi nego ljudi.
Ohamah: Traumate biljki, životinja i elementarnih bića su jednostavnije naravi nego one kod ljudi. I to iz nekoliko razloga. Prvo, ta trauma nije bila njihova sudbinska ili šok situacija koja se srušila nad njima, nego se u tim, za vas pripratnim carstvima to događalo svesno i svojevoljno. To su bile vaše sudbinske situacije koje su oni svojim životom pratili. Drugo, bića tog soja ne mogu misliti i sa time im nije pred-postavljena namera niti zaborav. Treće, ta bića i linije evolucije ne žive u individualiziranim telima i oblicima, nego su deo jedne grupne duše, jedne nadredne inteligencije, jednog rasnog i vrsnog stanja svesti. Ta bića su, na za njih poseban način, otišla u egzil i toga su svesni i dan danas. Poznat im je razlog: spuštanje vaše evolucije i mudrost koja iza toga stoji – Žetva i otvaranje novih energija i svetova. Oni doživljavaju bol egzila, ali ne poznaju zaborav, ljutnju i otpor.
Zaborav, ljutnja i otpor su razdiruće snage smrti koje poznaju samo ona bića koja su u stanju da misle. I baš nad tim bićima vlada zaborav, ljutitost i otpor - nad VAMA ljudima. I ljudi su svojevoljno otišli u egzil, samo što su oni to zaboravili i osećaju se zapostavljeno, i u nepravdi. Oni su očajni, nesposobni i ljutiti, krivi i prokleti. Zamagljuju taj pra-bol sa inteligencijom i odmazdom. I sve dok to čine, bol egzila ostaje održavan – a namera neispunjena.
Ipak su se ljudi prihvatili razjašnjavanja trauma prirodnih, životinjskih i elementarnih bića. To je deo njihovog puta, ali naravno da to ne čini masa ljudi, nego samo nekoliko pojedinaca koji su se probudili i koji su jaki – VI. Tako migolje i teku ovde i sada u ovih četrnaest dana poneka carstva i linije evolucije kroz vas. Vi ste im kapija i transformator, jednostavno preko vaše fizičke prisutnosti i zato što ste tave kakve jeste.
Nebrinite se za ništa i za nikoga direktno. Sve dolazi i odlazi samo po sebi. Vaša kapija je otvorena. Važno je za vas to, da vas je vaša sposobnost razmišljana zbog koje se razlikujete od ostalih vrsta i koja vas deli od njih, dovela u takve dubine kao ni jednu drugu liniju.
Od važnosti je i to, da je vaše RAZMIŠLJANJE spojeno sa ZNANJEM i ZABORAVOM, i da vaš najaveći bol nije sama MUKA, nego ZABORAVLJENO ZNAJE O MUDROSTI I LJUBAVI ŽIVOTA. To sećanje, tu mudrost, tu ljubav sva druga bića nose u sebi, i baš to je ono što oni mogu, i što će vam darovati kada se vi njima otvorite i tako ih oslobodite.
Astrid: I kada tu specijalnu energiju šaljem, dali je to isto kao i sa svim drugim: dišem duboko i visoko, strabilizujem se u kanalu, odem u srce i onda šaljem tu specijalnu energiju. Dali je jednostavno aktiviram time što to tako odlučim?
Ohamah: Baš tako. Time što duboko i visoko dišeš, stabiliziraš se u tvom pra-ličnom pravolinijstvu spiralnog obluka između Neba i Zemlje. Timo što tvoju Srčanu Svetlost proširiš kao kuglu, aktiviraš svoju Kosmičku Svest spiralnog oblika na Zemlji i tvoje jedinstvo sa svim bićima. Time si prvobitno TI SAMA u svojoj celini – u sebi samoj potpuna i kompletna – i time spremna za sve zadatke.
Onda nešalješ lekovite, isceliteljske energije, energije balansiranja, nego dozvoljavaš da njihove traumatične energije teku ka tebi. Prihvatiš ih u sebi, dozvoliš da teku u tvoje srce, jer to je jedino mesto na Zemlji i u Kosmosu gde iscelivanje, ravnoteža i preokret mogu da se dogode – ne negde bilo gde napolju u svetu, i ne u srcima i na životnim poljima drugih.
Povratak sećanja
Ohamah: Ljudsko srce je transformator između Svemira i Zemlje. Vaše srce je preokretač energija, i može, sme i želi preobraziti samo one energije, koje same od sebe prema njemu i vama teku. Samim tim se isključuje svakakvo zloupotrebljavanje namernog lečenja. Uz to ima i prednost da sa svakim iscelivanjem i balansiranjem koje vi učinite – neovisno je koliko ljudi i bića ono obuhvata – celokupna prostorno-vremenska istorija tih ljudi i bića teče prema vama, u vama se otvara i stapa se sa vašim sopsvenim prostorno-vremenskim istorijama. Tako da se sa slanjem vaših isceliteljskih namera, istovremeno vama vraćaju nazad vaša evolucijska sećanja.
To može privremeno iznuditi zastrašujuće dodire, prepoznavanja i shvatanja. Svi vi poznajete taj fenomen iz starih vremena, kada ste jedni drugima krali životne energije i kada ste se međusobno ispijali. Tada ste se svi redom zakleli da se nikada više nećete služiti takvim energijama. Ali one su još tu, nisu još izbavljene, nisu preobražene. One još uvek čekaju na tu vašu službu ljubavi. Crna magija je jedan deo vašeg evolucijskog sećanja. Ona je preuzimala životne energije drugih preko razdvajanja i ponižavanja drugog. To je bila namera razdvajanja za vreme spuštanja.
Danas de događa isto, ali u smislu stapanja, uzdizanja, ponovnog spajanja: Vi primate život, životni dah drugih u vaše srce. Vi preuzimate na određeno vreme njihov očaj, njihovu mržnju, njihovu ukočenost i njihovu beznadežnost, i dišete za njih – u vama samima. Vi to činite toliko dugo dok oni sami ne dostignu do unutrašnje iskrenosti svog životnog daha.
To je jedna vrsta odanog upravljanja životne odgovornosti koju vi za njih preuzimate, jedna vrsta duhovnog kumstva. To je sposobnost vašeg duha, namera vašeg spuštanja i nalog planetarnog uzdizanja. Za taj zadatak morate sami biti dovoljno razvijeni i sazreli, višeslojni i otvoreni. Vi morate nostiti u sebi sve što u životu drugih čeka na izbavljanje – otvoreno, ili u svako vreme spremno da se bez otpora otvori:
Njihova sadašnja mržnja morala bi biti u vama, izbavljena, ili spremna da se izbavi kada se sa njom sastanete. Njihov strah i agresija morali bi biti u vama – preobraženi, ili spremne da se preobraze kada se sretnete sa njima. Njihovi osećaji manje vrednosti i krivice morali su vladati u vama, ili bi morali biti spremni da se pokore volji ljubavi vašeg srca, kada se sastanete sa njima. Njihova zbunjenost i bez-orijentisanost morali bi biti udomljeni u vama – kao kristalna energija, ili biti spremne da se trenutno kristaliziraju kada se promole. Vi ste morali sve to već proći, korz to što oni sada prolaze. I vi i jeste. Tako možete vašu kumčad i posvojčad prihvatiti u vašem srcu i dahu, i dozvoliti da jedno vreme tu žive i dišu.
Sada dolazi Ghovany opet u igru. Kruži iznad nas i viče bezuzdano: „ I nemojte misliti da sve to možete sami uspeti!“ Naše zajedničko delovanje je čini sretnom. Nedavno u Salzburgškoj grupi je sa svojom vatrom sagorela tamna magnetna polja učesnika, i rasplamsala još nesigurnu srčanu vatru njihovih ljubavnih strasvenosti. Isto to čini sada ovde iznad ovog ostrva, iznad mora, iznad grčkog i egipatskog imperijuma. Rasplamtava njenu vatru preko vremenskih prostora koja su ovde potonula u more, a za koja smo mi još uvek povezani preko našeg ćelijskog sećanja – preko našeg života, preko naših linija generacija i našeg kolektivnog ljudskog nasleđa. Naše budno stanje svesti nije u stanju sagledati najveći deo onoga što ovde činimo. To je ono što potstiče njenu bezuzdanu radost.
Astrid: To je previše monumentalno da bi sve mogli razumno sagledati.
Grčki mačo- muškarci i sveštenice kurve svetice
Sabine: Kada bi sve to uspeli obuhvatiti sa našim zdravim razumom, onda nebi bili dostižni za druge ljude. Ali, mi smo ovamo pristigli da budemo mostovi Svetlosti koji osećaju i jedan i drugi svet i dimenzije, sa željom da im priđemo. To je naša velika prednost naspram bića Duha, što i pored suženosti razuma imamo direktnu vezu sa ljudima – preko našeg srca i našeg pogleda, preko naše reči i našeg tela.
Vulkani su, isto kao i okeani i visine planinskih područja neljubazni, nisu naklonjeni ljudima u smislu: nisu naseljivi. A ipak su puni života i cilj su požude mnogih probiđenih. Ali tamo ne žive samo bića Duha, ne samo životinje, biljke i elementi, nego ipak i ljudi. Mnogo ljudi su svoj celi život proveli na brodovima, kao moj rođak Schorsch (Šorš) po kojeg je na kraju došao goli Hans – tako se u severnoj Nemačkoj naziva more. Gde je potonuo, nezna niko. Kaže se, ostao je da plovi po morima. I zaista su mnogi od tih ljudi pronašli svoju domovinu u bezgraničnim širinama okeana – jedno vreme na vodi, a onda ispod nje. To je domovina, čiji se patriotizam utoljava glasovima tišine, bićima bezgraničnih i nevidljivih svetova, preko spoljašnje praznine, koja tim usamljenim ljudima i tragačima otkriva njenu unutrašnju raznolikost i bogatstvo.
To važi i za one ljude koji žive na večnom ledu, na područjima polova ili za one koji žive visoko na planinskim vrhovima, za one ljude na vatrenim vulkanskim ostrvima – što bi nas moglo dovesti do pretpostavke, da čak i ovi lepi mladi grčki mačo-muškarci duboko u sebi nose požudu i mudrost, i sigurno jednu, manje ili više svesnu, razmenu sa Duhovnim bićima i svetovima, zar ne? To nisu samo prazne glupe mačo čahure.
Astrid: I know that.
Sabine: I know that you know, i mi razvijamo razgovor sada dalje. To hladno arogantno mačo-bivanje je izraz jednog veoma dubokog, porušenog svešteničkog ponosa, jedne zrelosti, mudrosti i moći u potpuno dovršenoj obrnutosti. Takvi mladi muškarci, videli smo juče u Fira, pripadaju Indigo generaciji, ili čak i predglasnicima Kristalne dece. Kao glavni frajeri mesta nose najveću bol u sebi i neznaju šta i kuda bi sa njom. Njih bi trebalo pozvati u naše hramove sveštenica, baš te naduvanke i počinioce. To su neizbalansirane energije između polova koje su oni preuzeli od njihovih predaka.
A tu službu ljubavi njima možeš samo onda darivati, ako si slobodna od sopstvenih potreba: Što manje želiš posedovati, to više možeš dati – i pri tome ćeš ipak primati i doživeti duboko ispunjenje.
Astrid: Hmh, da, tu su još neki mali ostatci – potrebe.
Sabine: Diši ih odmah sada i ovde. Podpuno ih primi i sasvim ih odpusti. Diši uspravno i stabiliziraj svoje pravolinistvo između Neba i Zemlje. Dozvoli da se tvoje pravolinijstvo stopi sa svešću spiralnog oblika. Primi u taj tok disanja sve neispunjene i traumatizirane muško–ženske aspekte tvog života i sve neispunjene potrebe. Tek onda možeš krenuti napolje, u grupe ili na područja, gde god želiš da ideš, na koju god stranu te nosi i pri tome duboko da dišeš. Ostani uvek pri samoj sebi, jer tu se nalazi tvoj izvor snage za sve. Ti si čuvar tog izvora, sa kojeg svi mogu piti i osvežiti se. I u najdubljem, taj izvor netreba ništa radi tebe same, jer on JESTE. Polako prilazi tome. Aha, upravo dolazi Adamas Saint Germain da nas podseti na njegov posebno šarmantan način.
Adamas: Sve dok imate potrebe naspram sveta, nemožete im pomoći, i zakazaćete bedno. (široki osmeh) Naravno, nećete zakazati, nego, jednostavno doživeti još jedno bolno iskustvo i razočarenje. Ako nemate potreba jer ste ih u vama samima napojili i ispunili, bićete u stanju da vladate silnim nerazčišćenim energijama sveta, da ih prihvatite i preobrazite. Onda ste moćni i (još šireg osmeha) – i veoma erotični!
Astrid: U avionu, dok sam sedela pored onog zaljubljenog para, pratila sam samu sebe. Sa mojim osećajima je nadolazilo sve: hteti imate i ne hteti imati, pa i zahvalnost što to nije više tako. Svega je bilo tu, stvarno. Kretalo se samo tako, gore – dole.
Sabine: Da, tome je potreban prostor. Može se u tebi uzdizati, može kroz tebe prolaziti. Samoopažanje je važno, a i odluka koju onda doneseš.
Astrid: Kada sam to dvoje posle videla napolju, bila sam sretna što to nisam bila ja. Dobro se sećam: Koliko god da su tih pet minuta slatki, naknadno dolaze pet ili deset godina more...
Sabine: ....da, koje jednostavno zato nastaju, pošto postoji MORANJE.
Mešana partnerstva
Sabine: Ali, dozvoli da se malo dublje zabavimo sa tim. Dok uzimamo primer očiglednih problema drugih parova, naša unutrašnja snaga i nezavisnost neće poteći iz sreće radi ostvarene samoće. To je zamagljena laž sam prema sebi. Ko može biti zbrinut i radostan u sopstvenoj samoći naočigled sreće koju drugi međusobno dele, taj je zaista slobodan, i sposoban da onu bezuslovnu ljubav živi i pruža – onu ljubav koja je duhovna, ali koja se želi izraziti na Zemlji, i u telu.
Pravi samotnjaci (Seth, Horus) i prava partnerstva (Isis i Osiris) su slobodni, te žive tu bezuslovnu ljubav, koja sa sobom donosi uspon i ispunjenje. Pravi partneri su svesni da su partneri, i niko to osim njih nezna, i niko to osim njih neće i nemože saznati. Pravi partneri nikada nekoj drugoj osobi nebi rekli: „to je moj muž / moja žena“. Prave partnereke samom životu prepuštaju dali se između „njenog“ muža i neke druge žene isto želi razviti partnerstvo - ili ne želi.
To nas uče naši Duhovni partneri i ljubavnici. To me je Sev, čuvar senki smrti, učio na Novom Zelandu – odnosno potvrdio mi, jer duboko u meni to nikada nisam zaboravila. Istinito partnerstvo je besmrtno, duboko i uvek živo. Međutim, samo je onda osetno, ako se pokažemo njemu dostojni, ako mi sami vibriramo baš u toj dimenziji u kojoj to partnerstvo postoji.
Onda, u Novom Zelandu, kada sam usamljena šetala kroz kišne šume, moje pitanje upućeno njemu je bilo, dali može jednostavno da se utelotvori samo za jednu noć. Bilo mi je odavno jasno da on to ne može, ali u mojoj nerazboritoj čežnji za nežnostima i ljubavlju to nisam htela priznati, i s vremena na vreme sam se bedno prepirala sa njim. Još uvek nisam bila sporazumna sa tom rastavom. Još je živeo u meni bes zbog ovog mog sadašnjeg utelotvorenja. U međuvremenu znam da su mnoga partnerstva na Zemlji mešana partnerstva, između jednog inkarniranog i jednog ne inkarniranog bića.
Istinito i duboko sastajanje – živo partnerstvo na Zemlji – je samo onda moguće, ako utelotvoreni partner otvori svoju svest, podigne svoj pogled, i ako njegovo životno polje toliko visoko vibrira da neutelotvoreni partner može s vremena na vreme skliznuti u taj zemaljski-ljudski-telesni-prostor, i opet se izvući. Isto tako, mi utelotvoreni možemo preko tog mosta svesti – ili mosta sećanja – odšetati na prostore neutelotvorenih. I naravno da je nama utelotvorenim lakše dostići prostor onih drugih, nego njima da zakorače u naše prostore.
U jednom takvom živom partnerstvu između telesnog čoveka i Duhovnog bića, mi bi konačno otvorili sve prostorije, kako njima tako i nama, i o tome se radi. Zemaljska partnerstva su dugim vremenima bila kao venčanje u zatvoru. Time bi nekome, doduše, pripao jedan partner, ali se nikako nije mogla izbeći stara tesnoća i nepokretnost, nego se nasuprot sve dublje ulazilo u njih.
Stari i novi zadatci sveštenica kurvi svetica
Astrid: Nedavno sam pri dodeljivanju tretmana sveštenice jednom muškarcu zapazila i prepoznala i svoje sopstvene potrebe u njegovom ogledalu.
Sabine: To je dobro tako. Nemožeš svoje potrebe transcendirati ako ih ne prepoznaš. Nemožeš svoje niske instinkte dovesti do više duhovne snage ako ih ne prihvataš i ne poštuješ. Mi smo sami izabrali taj poduslov preobražaja.
Astrid: Već duže vreme kod sebe zapažam, da se sa tim staloženo i miroljubivo odnosim i da, jednostavno, sve prepuštam kako jeste, i da se preobražava. Te priče o sveštenicama iz hrama smatram mnogo dobre i zanimljive, pošto čudnovato odgovaraju mojim starim sećanjima koja sam još kao dete imala.
Sabine: Možda bi jednom trebali dozvati u život jednu razmenu iskustva i složiti dokumentaciju kako bi potom od toga mogli razviti učenje i obrazovanje za žene. Na tom području i ja sama mogu doprineti poneko iskustvo, ali, imamao vremena. Vremenski prozor se tek sada otvara i uskoro će stapanje našeg iskustava biti gusto, briljantno i efikasno.
Astrid: Trebalo bi da se osnuje jedna škola u kojoj će sveštenice biti podučavane da postanu učiteljice narednih generacija žena? Dali je to planirano?
Sabine: Mislim da je tako. Ja sam jedan kamenčić u brdima šljunka, i u najboljem slučaju ću pokrenuti jednu lavinu. I to ću uraditi! Ali ja neću održavati nastavu. Vi ćete podučavati druge, a kada to budete činili, onda sam ja kao kamenčić već odavno nestala.
Dolazak Kristalne dece na Zemlju, kao i njihov put na Zemlji, vredan je celokupno nove mreže školstva. Vidiš li koliko je škola večnog počivanja u međuvremenu otvoreno, škola koje idu putem izlaska – umiranja. One su isto tako potrebne kao i hramovi u kojim se podučava blistavi put kurve svetice – i blistavi put ratnika. To su preko potrebne škole ovog vremena prelaza koji će potrjati još koju godinu ili deceniju. U tom vremenu je vršna amplituda visoka radi spolja dolazećih uticaja Kosmosa. Ona elektrizuje Zemlju i kristalizira je. Ali samo izvršni sloj ljudi koji se probude iz sna će od jedne amplitude načiniti uzdizanje. Taj izvršni stepen se dostiže preko samo-postojanja, preko proširivanja vaše Srčane Svetlosti, i time što otvarate škole, mnogo škola u mnogim zemljama, od kojih potiču opet novi zraci, ideje i kreativnost.
Tako možemo za samo nekoliko godina potstaći preobražavanje širom sveta – i to sve samo zato, što smo duboko u NAMA SAMIMA zaštićeni i zbrinuti – i to ostajemo. Tu se nalazi naizgled proturečje, ali samo naizgled. Sam Kosmički uticaj nije u stanju proizvesti jedno takvo preobraženje. To se sprovodi preko majstora među ljudima koji su se prisetili sami sebe. Majstori među ljudima čine ono što Kosmički uticaj ne može: dovode vertikalni tok Duha u horizontalu i pretvaraju ga u energiju ljubavi, energiju isceljenja, energiju preobražavanja – u jednu Kosmičko-planetarnu energiju koja stvara ravnotežu, snagu i uspon, temelj za Novi život.
Moj zadatak je da probudim Majstore među ljudima i time pomognem velikoj zajednici Zemlje da se uzdigne u sfere u koji se ponovo pronalaze perspektive i izgledi. Ali, bitan talas preobražavanja tek nadolazi – i to će se dogoditi kroz vas.
Astrid: Kako ću znati, kada mi se neko obrati u službi sveštenice kurve svetice, dali je on sam majstor ili ne (smeje se). Znam li to jednostavno? Dali ću možda čuti iznutra nešto kao „skloni prste“?
Astrid misli na jedno pitanje i odgovor od Tobiasa u septembru 2007. „ Juda i piramide“, evo odgovarajući odlomak:
Pitanje: Kao što sam ja (...) shvatio, žene koje su učestvovale na seminaru „Ženska seksualnost“ su bile obučene da neizbavljene muške snage izleče ili da ih preobraze. Tako da sada imam osećaj kako bi trebalo i ja da prihvatim podršku jedne od tih žena. Ili bi to moju samoodgovornost opet korumpiralo? Pitam to zato što već duže vreme pokušavam preobraziti tu temu i pokušavam da aktiviram snagu srca, što mi izgleda nije još potpuno uspelo. Dali postoji jedna žena u mojoj blizini koja poseduje te sposobnosti?
Odgovor Arhanđela Mihajla: „Te žene nisu došle radi vas odrslih-majstora-u-maskulinom-telu, nego za one muškarce ljudske evolucije koji još nikada do sada nisu prolazili kroz prozes buđenja. Mnogi od njih su sišli u duboke ponore čovečanstva – počinioci, ubice, vojnici, vladari, ekonomi i političari, navodimo samo neke od njih – za muškarce četvrtog talasa, one koji se tek sada sa otvaranjem lavovih vrata bude. O tome ćemo izveštavati u sledeće vreme. Vi probuđeni Majstori u maskulinom telu hranite sami sebe, jer vi imate već sve probuđene snage u sebi. Vaše ženske Duše bliznakinje su tu oko vas, treba samo da ih pozovete, da ih dišete. Vi istinski dobijate drugu hranu nego ostali muškarci sveta...“
Sabine: Naravno. Tvoje srce to zna. I ako u tom slučaju baš nema pravo glasa pošto tvoj pravedni spirutualni Ego-duh dominira, a ujedno hoće zaobilazno da zadovolji i svoje sopstvene potrebe, onda možeš doživeti da do takvog sastanka neće ni doći, ili sve počinje sa tolikoko mnogo prepreka i otpora, da ćeš svojevoljno dići ruke – ili ćeš doživeti ljubavnu noć sveštenice iz hrama nafilovanu nadama, razočarenjima ili čak i pretnjama – i to je tako ispravno. I naravno da važi princip: Što ste dalje stigli u vašem unutrašnjem razvoju – a to ignorišete - to je gorča i teža žetva. Ako nisi poslušala svoje srce, projekt će ti se pokazati tako žilavo i jogunasto, da ćeš i sama to primetiti.
Mada, može žilavo i jogunasto početi, a tvoje srce kaže: „Ne popuštaj, moraš savladati samo jednu prepreku – za tebe i za drugog!“ Tvoj razum bi bio preopterećen pri presuđivanju takvih slučajeva, dok mu se tvoj stomak stalno meša signalima ljubavna-potreba-i-ispunjenje. Služaj svoje srce, opipaj slučaj, skoči unutra – a onda lakog srca iskakući opet napolje, ako i kada je to potrebno. Ostani pokretna i opuštena, budi istovremeno i strastvena i odvažna. Neplaši se grešaka.
Ohamah: Uputstva Arhanđela Mihajla onome koji postavlja pitanje, nije pravilo i podsetnica kojih bi se vi žene trebale pridržavati, proveravati ih i odrađivatii. To je deo jednog protoka koji nadođe, dodirne vas, prenese vam saznanja o vama samima kao i dublja prepoznavanja, i koji želi biti prepušten daljem toku. U pravo vreme ćete znati ono što je za vas i situaciju potrebno da znate.
U narednom govori jedno žensko biće koje je pre 2.500 godina vodilo hram u Ephesosu, jedna bivša Sabinina inkarnacija:
Što se tiče muškaraca kao klijentele sveštenica kurvi svetica, postoji jedna druga tačka koja bi vama morala biti jasnija: Nekada to nije bilo tako da su muškarci svojevoljno dolazili kod nas jer su hteli našu službu ili što su to smatrali sami za sebe potrebnnim. Sama ta pomisao je u to vreme bila besmislena. Muškarci nisu sami dolazili, nego su bili poslati. Naša služba je bila deo njihovog vaspitanja, jedan od preduslova za njihovu poslovnu budućnost u svešteništvu ili u vojnoj službi. Pa čak je i ta poslovna budućnost retko bila njihov slobodni izbor. Bili su namenjeni, pridodeljeni i izabrani. Bili su odabrani od očeva, vladara i sveštenika, ugurani u jednu putanju života koju najčešće sami nebi izabrali.
Ti mladi muškarci su morali svoj prirodni razvoj seksualnosti, od prvog buđenja, preko raskošnosti njihove muške snage do unutrašnjeg ispunjenja telesne muževnosti i bivanja ratnika, prevazići pre nego što se prihvate dužnost koja oduzima svaki kontakt sa devojkama i ženama, svaku nadu za porodičnim životom i sve perspektive za telesno ispunjenje. Morali su svoj telesno-umno-duhovni razvoj, koji u slobodnoj životnoj putanji traje pet sedmoleta, samo u nekoliko godina – ponekad za samo nekoliko meseci – prevazići, bez duševnog oštećenja, bez duhovnog gubitka i bez da podlegnu telesnom isušenju, što bi ih posle neminovno dovelo do oboljenja ili od njih načinilo trule siledžije. U tome se sastojala naša služba – onda.
Danas se vaša služba sastoji u tome da bolesne muškarce i trule siledžije vašeg društva samo VOLITE – i tako oštećenom maskulinom Duhu, izgubljenoj Duši i isušenom telu pomognemo da postane pravi muškarac – živahan, pun ljubavi i slobodan.
Pre smo bile – sa 35 godina – stare žene sa dubokim iskustvom. Mi smo veoma dobro poznavale misterije muških telesnih ćelija, njihov način delovanja, snage i cikluse, isto tako i duševno značenje telesne ljubavi muškaraca i njihovo ophođenje. I mi same smo bile od kasnijeg detinjstva upućivane u te misterije. Naši klijenti su bili mladi, većina njih između 14 i 18 godina. Bili su plašljivi i otvoreni, detinjasti i duhoviti, poslušni i njačešće kao topao vosak u našim rukama, koji smo mi oblikovali – i bilo nam je lako da svu našu sestrinsku i majčinsku ljubav upletemo u naš rad.
Danas su vaši klijenti najčešće stari. Mnogi od njih su zatvoreni ili puni zahtevanja, ne-erotični i halapljivi, degenerisani i tvrdoglavi, bez mogućnosti da se u vašim rukama oblikuju. Mnogi su prekoračili svoje zadnje sedmoleće aktivne seksualnost (49 godina), a ipak očajno traže - još uvek neispunjeno - upodpunjavanje. Mnogi rezigniraju, izgube nadu i potom se razbole. Drugi upotrebljavaju sva srestva i sve prilike koje naizgled obećavaju ispunjenje, a opet neki drugi nisu u svom izgladnelom nagonu nizašta drugo sposobni, nego za nasilne prepade – i neće vam biti lako da u svoju službu ulijete vašu majčinsku i sestrinsku ljubav.
Pre smo te mlade ljude obrađivali lično, bili su u našim rukama, i delovale smo u fizičkom prostoru sa njima. Sa jedne strane je odnos između njihovog broja i našeg bio izjednačen, sa druge strane su nam samo fizičke i magične mogućnosti bile dostupne, a one su primoravale fizički dodir. Vi danas obrađujete hiljade muškaraca u kratkom vremenu, bez da ih lično poznajete i sretnete. Sa jedne strane je odnos između njihovog i vašeg broja sasvim neuravnotežen, sa dreuge strane vama danas pored fizičkih i magičnih mogućnosti i sredstava stoje na raspolaganju i Duhovna oruđa, i Kosmičke energije, koje neposredani fizički dodir čine nepotrebnim.
To bi tebalo preobraziti romantično-poslovnu predstavu u onom trenutku kada jedan muškarac dođe kod vas i želi jednu takvu službu. Naprotiv, dođe li i hoće ONO, pokazije vam da mu zaista ONO NE treba i da on u biti to i neželi. Ljudi dolaze vama na unutrašnjem nivou - i ne samo muškarci. Evo da ovde sada dočaramo relaciju: 95% taj rad protiče na unutrašnjim područjima – bez telesnog dodira, bez honorara, priznanja ili preporuke. 2,5% se događa u direknom susretu na spoljnom nivou, gde vi telo muškarca nemorate neminovno dodirnuti. U sledćih 2,5% slučajeva dodirujete telo muškarca, ali to ni u kojem slučaju nisu seksualni dodiri – po vašem shvatanju seksualnosti.
Služba sveštenice kurve svetice se odnosi na telo i seksus muškarca, koji se na kraju vremena sa puno proturečivosti vezao za svoj spirit, i energetski se zamrsio. Današnji muškarac nemora više u svešteničku ili u ratnu službu, nemora pretrpljavati doživotnu askezu – to je on istinski prebrodio u mnogim inkarnacijama. Treba jednostavno samo da živi, njegove životne energije treba opet da teku, čvor između njegovog uma, njegove Duše i njegovog tela treba da se otvori. To su čvorovi na liniji kundalini. Ti aspekti se nalaze u maskulinom telesnom prostoru i deo su seksualnosti, ali nemogu se na telesnom nivou ili preko seksa, tako kako ga vi shvatate, razmrsiti i razjasniti, nego samo preko nepokolebljivog ženstvenog respekta, preko bezgranične suosećajnosti i preko bezuslovne ljubavi. To vam mora biti jasno pre nego što priđete tome. Oprostite se od vaše romantične ljudske predstave o LJUBAVI, SEKSUALNOSTI i LEČENJU. Taj posao je zaista divno zadovoljavajući POSAO, kako to Sabine opisuje, ali savršeno bez romantike, koja je u stvari izopačeni oblik ljudskih emocionalnih potreba i prinuda.
U radionici „Ženska seksualnost“ u Einsiedelnu pokazali smo vam ovakvu sliku: Žensko biće, isceliteljka, kleči preko muškog bića koje sedi, ona kleči na ranjenom ratniku. Njihove životne osovine su se priljubile jedna uz drugu, njihove čakre su neposredno i horizontalno jedna naspram druge, njihova korenska i krunska čakra su uspravno otvorene prema Zemlji i Kosmosu. Sve struje mogu slobodno teći. Nedostaje samo još otvaranje kapije, inicijalizacija ili početni zamah. Klečeće žensko stvorenje široko diše svoju liniju života, i muškarac to isto čini. Tako se stapaju obadva životna toka u jednoj životnoj prostoriji. Nad tom prostorijom vlada - u ovom slučaju – žensko biće, koje na taj način starateljski uzdisajnu životnu liniju muškarca preuzima u sebe i u sebi samoj uzdiše i izdiše njegove traume, kroz njeno transformirajuće srce. Ona to čini kao starateljka njegove prolazne dečije – bolne i bespomoćne – situacije. Ona diše u njegovo ime između njegovog Duha i tela, između njegovog Kosmosa i njegove Zemlje. Ona uzdiže ono, što se želi podići i preobraziti. Ona spušta ono, što se želi spustiti i što se želi intergrirati. Ona udiše njegovu struju u sebe i istovremeno prenosi taj od nje inicijaliziran strujni protok u njegovo telo daha.
Pošto su osnovne životne energije u međuvremenu slobodne u duhovnom prostoru, i pošto ste vi svi u međuvremenu preko JEDNOG SRCA (od 29.05.2005.) i preko vaše Zemljine Kristalne mreže međusobno spojeni, možeš odati tu službu ljubavi i bez fizičkog prisustva ranjenog ratnika. U suprotnom: sve dok se tvoje sopstvene potrebe za fizičkom blizinom nekog drugog nisu ispunile, bez fizičke blizine drugih si u stanju mnogo bliskije delovati, jer ne dolazi do odvlačenja pažnje, do smetnji i izkušenja. Umesto da fine konce svoje požude pleteš oko tela drugog, bez fizičke blizine lakše ostaješ pri samoj sebi, pri tvom izvoru pra-snage koji vas obadvoje napaja. Baš u tim ne-fizičkim susretima ćeš svojoj sopstvenoj seksualnosti bliže prići, svojim sopstvenim bolima i istinskim potrebama – TEBI SAMOJ.
Srešćeš muškarce sa kojima ćeš taj tretman na fizičkom nivou doživeti u velikoj harmoniji i delotvornosti, ali i muškarce čija te fizionomija odbija, sa kojima jednu takvu službu nemožeš zamisliti ni u krajnjem slučaju ili možda ne želiš sebi dozvoliti. Vidiš, i na tom mestu se obelodanjuju tvoje lične potrebe naspram muškaraca, koje jedno prihvataju a drugo odbijaju. Srešćeš se sa muškarcima do kojih posle nikako nemožeš dostići zato što su možda u zatvoru ili žive u nekoj dalekoj zemlji. Možeš naići na skup ljudi – muškaraca i žena – koje jednostavno duhovno primaš u svoje srce i po gore opisanoj slici i njenom obliku prepuštaš slobodnom razvoju. Možeš im u svom srčanom hramu prepustiti da se posluže čime žele, i da odluče šta ne žele. U svim slučajevima si ti JEDNO SAMA SA SOBOM i NJIHOVIM UZVIŠENIM DUHOM.
Astrid: Za mene je bilo važno da to iskustvo prvo podelim sa Antonom. Mi smo i jedno i drugo radili: polagali smo ruke, a i sedeli, i disali na taj način. On na kraju nije više osećao onaj pritisak u donjem delu tela koji nastaje radi prepreka svesti, o čemu smo u Salzburgu razgovarali. Mislim da sam nakon tog tretmana mnogo sigurnija u sebe.
Sabine: Odlično. Ti si kroz to dobila jedan drugi prilaz svojoj sopstvenoj telesnoj celini i delotvornosti, i spoznaješ sada da se njen najveći delujući deo nalazi na Duhovnim prostorima. I veoma je važno: Nečekaj sa svojim iskustvom sveštenice kurve svetice dok ne postaneš ispunjena sama u sebi, nego dozvoli da se oba razvoja paralelno ostvaruju. Jedno se ispunjava preko drugog. Jednostavno nauči da razlikuješ i da posmatraš sebe. Budi spremna da uskočiš u situacije i događaje – i da iskočiš napolje, bez ali ili možda, bez opravdavanja i razjašnjivanja – s ljubavlju. Jednostavno prati i slušaj svoje srce.
Astrid obaveštava pet meseci kasnije, 02. marta 2008. povodom korigovanja ovog teksta:
U međuvremenu temu „sveštenica kurva svetica“ osećam ovako: Znam, ja jesam sveštenica – zato sam se sasvim o-pustila i ne tragam više za onima kojima treba tretman. S vremena na vreme primećujem da se energetski nešto odigrava između mene i muškaraca/žena. I tada sebi dozvoljavam da JESTE, duhovno ne postavljam pitanja. Postoje snovi koji se bez sumnje odnose na taj kompleks tema, i tu sebi dozvoljavam da JESTE.
Sa svojom dnevnom svesti skoro da i ne razmišljam više o tim stvarima, nego se nalazim u jednom mirnom, opuštenom saznanju kako se sve događa onako kako sam (duhovno) odlučila. Svesna sam toga da ja jesam, veoma svesne, i nemoram stalno to naglašavati, i nemora mi se to potvrđivati. To osećam veoma prijatno, i lako. I u tom smislu je zaista sve veoma nespektakularno.
(A to što se kod mene privatno izrodilo je veoma „spektakularno“ (((-;) i silno, jer svoju sopstvenu seksualnost sasvim drugačije osećam i doživljavam...)
U situacijama, u kojima bi pre na stari način presuđivali i osuđivali, često se prisetim mog „spoznanja“ u Einsiedeln (Videla sam scenu u kojoj me muž moje sestre zloupotrebljava i shvatam da je to jedno delo koje sam mu ja dozvolila – u velikoj ljubavi, mudrosti i jasnoći. Zato sada znam da ne postoje žrtve i počinioci, i time naravno nema ništa za praštanje i izvinjenje.)
Neopisivo je koliko me je duboko potreslo što sam baš to mogla videti i dostići do jednog takvog shvatanja. Mnogo se u meni izlečilo, preobrazilo i iscelilo, i dozvoljava mi sada sasvim drugačiji pogled na muškarce – i na njihovu bol! Sigurna sam, da sama činjenica što u sebi nosim toliku ljubav koja to sve shvata i prihvata, dodiruje moj su-svet i može podstaći promene. UČINITI nemoram ništa, BITI je moj odgovor na sve.
Prokletstvo žrtvi i počinioca
Feminini i maskulini red među ženama
Sabine: Na kraju starih vremena, na kraju spuštanja, prokletstva žrtve i prokletstva počinioca leže na onim ljudima koji su sa svojom inkarnacijom doneli feminine Duhovne snage na Zemlju. To su muškarci kao i žene. To ste vi. Prokletstvo žrtve se sastoji u tome da ste u prvo vreme vaše inkarnacije patili, kad ste bili deca, devojčice ili dečaci, mlade žene ili mladi muškarci. Niste zato patili da bi zbog toga tražili opravdanje, osvetu ili izravnanje, jer ne postoji niko ko bi vam to pružio. Vi ste patili da bi vašu Duhovno-femininu snagu ljubavi razvili, ukorenili i utemeljili na Zemlji, da bi od toga sačinili fizičku strukturu ćelija. Duhovna feminina snaga ljubavi je istovremeno snaga izcelivanja, snaga izbavljivanja, snaga preobraženja i snaga uspona. Duhovna feminina snaga ljubavi ne vlada samo kod žena i ne vlada neminovno kod svih žena, nego isto kod mnogih muškaraca. I time smo opet kod teme kurve svetice – u centru i srcu te teme.
Astrid: Yes, I know this deeply.
Sabine: I ako se još jednom vratimo na problematiku sa napadnim Sybillinim nastupanjem, nalazimo tu i tvoj feminini sindrom žrtve koja se povlači od njenog maskulinog sindroma počinioca. Sybille ispoljava svoju maskulinu dominantnost, a ti svoju femuininu, vas dve ste u neuravnoteženosti i trljate se međusobno, umesto da uspostavite svoju ličnu ravnotežu između polova.
Vidiš li kako za samo jedan susret kasnije od sveštenice ljubavi postaje ženska žrtva koja se povlači od ženskog počinioca, i odbija sopstvene maskuline energije. Na tebi je da odlučiš, šta od nje ili od Duhovnog sveta očekuješ ili tržiš. Ona – jedna od tvojih voljenih sestara – se vezala tom Judinom službom za tebe. Fizički se od tebe oslobodila, ali duhovno se vezala za tebe.
Blagoslov ženskog svešteništva je, na kraju vremena, sposobnost praštanja i utehe, sposobnost otvaranja i preobraze. I baš to je prokletstvo žesnke žrtve koja u tom trenutku postaje ženski počinioc, jer nije spremna odpustiti svoju ulogu žrtve. Mada se u dubini neradi o počiniocima i žrtvama, nego o živom toku femininih i maskulinih energija, u svakom od vas pojedinčno. Iako je sveštenica iz hrama sasvim feminino biće, taj visoki stepen ženstvenosti i delotvornosti je u nedostatku slobodnog toka i delovanja sopstvenih maskulinih delova i energija, potpuno neostvariv.
U našoj dualnosti vlada obrnuta proporcionalnost: Sa što li više VISINE dolazimo, tonemo time u dublju DUBINU. Što je veća finoća, snaga i ugao delovanja naših Duhovnih sposobnosti, to smo težu i komplikovaniju sudbinu izabrali – u našoj mladosti i često i u kasnijim sedmoletima našeg života. Ipak, vreme tih sudbina sa bolomkoja služi kao potencijal za preobražaj je prošlo. Od maja 2001 je definitivno okončano, svejedno, koliko si star i u kojem sedmoliću se nalaziš.
Sybille je zastupnica maskulinog reda među ženama na Zemlji, a ti si zastupnica femininog reda. Njena esencija je maskulina koja je ogrnuta femininom aurom, a tvoja esencija je feminina koja je ogrnuta maskulinom aurom. Vas dve nemate ništa zajedničkog, osim što jedna drugoj prikazujete slabe i snažne tačke, i osim što ona svoj posao vrlo dobro odrađuje – i ti svoj isto, čak i u vašoj unutarnjoj nesavršenosti.
Time što onim delovima koje prepoznaješ kod nje i koji te odbijaju, dozvoliš da se tebi vrate – jer su to jedan deo od tebe same – izbavljaš duhovnu povezanost, otvaraš duhovne stege i rešavaš problem. Taj prema tebi se vraćajući guhovno energetski deo se otvara, prelazi u obrtaj spiralne forme i postaje tvoja životna snaga u višim dimenzijama. Kristalizira se i postaje aktivna snaga u tvom životnom području.
Sada i ovde imaš vremena da izvršiš taj preobrat za sebe samu, a kasnije ćeš možda jednom imati prilike da to i u njenom prisustvu, ili možda čak i sa njom zajedno izvršiš, ako to bude bilo potrebno. Možda ćete zaigrati i smejati se, i to pre nego što ste razmenile reči, jednostavno zato što se radi tvoje današnje odluke razbistrilo i njeno polje.
Astrid 5 meseci kasnije: Zaista sam juče (02.03.2008.) telefonirala sa Sybille. Bio je to veoma lak i prijatan razgovor u kom mi je rekla da me sada sasvim drugačije oseća – i ja to mogu reći za nju. Razlog za razgovor nije bio povezan sa gore obrađenom temeom, nego moja molba za njen poslovni savet.
Vaše telo je knjiga vaših misterija
Halux Valgus i žensko svešteništvo
Astrid pokazuje čvorugavu izraslinu na levoj nozi i pita za značenje.
Ohamah: Eto, to je odlično izrastao dokaz za naše praktične teorije! Halux Valgus je telesni nadomeštajni izraz za ne-izraženu unutarašnju žensku snagu – za sopstvenu pod-tisnutu snagu sveštenice. Pravilno izgovoreno, nije feminina snaga ta koja stvara naraslinu na nozi, nego maskulini pol te feminine moći koji se u zemaljskom životu pod-tiskuje. Ženski Ego vrši pritisak na njega, zato on vrši pritisak na žensku dušu i na žensko telo, on hoće po svaku cenu da se iz-spolji. Pritisak pouzrokuje protu-pritisak. Znaži da tvoj maskulini pol ovde to na taj nepreobraženi način čini, jednostavno zato što nema druge šanse da ga primetiš. To je borba između maskulinog i femininog pola u tebi samoj. Ti si počinioc i žrtva u jednom. A sada bi se mogla izdići iznad toga i postati stvaratelj i stvarateljka - u jednom.
Kao što smo već rekli: Iako je jedna sveštenica kurva svetica – ili biće Marije – sasvim feminino biće, ipak taj visoki stepen ženstvenosti i delotvornosti nije ostvarljiv bez slobodnog toka i delovanja sopstvenih maskulinih delova.
Čak i dotični deo tela izjavljuje ponešto o tebi: Leva strana tela predstavlja tvoj feminini život, tvoju prošlost kao i tvoje duhovno biće, koje se sada želi izraziti u ovom utelotvorenom zemaljskom životu. Pokazuje ti nekoliko stvari: 1. Pod-tiskivanje i visoki pritisak leže na tvojoj ženskoj liniji generacija, sa koje si ih ti preuzela, znači u životu tvojih majki, i pra-majki kao i u femininim polovima tvojih očeva i pra-očeva. 2. Taj nizak i visok pritisak leže na tvojoj sopstvenoj liniji inkarnacija, u tvojim sopstvenim prošlim životima, što u ovo vreme nije ništa neobično jer je nekada permanentno vladao princip pritiska. 3. Jedna od namera tvoje Više feminine svesti leži u tome da tvoj maskulini pol u ovom ženskom životu dovedeš do cvetanja i time preobraziš sve unutrašnje pritiske.
Stigli smo sada i do stopala. Ono predstavlja prevazilaženje nečega, kao i stalnu i neposrednu vezu tvog Kosmičko-femininog Duha sa planetarno-femininim Duhom Zemlje. Sa svojim stopalom se nalaziš u permanentnom dodiru sa Zemljom, u kontaktu koji tvoj Božanstveni Duh hoće i ima. To je jedno trajno i sveto dodirivanje i prodiranje, sve dok se nalaziš u fizičkom telu. Za toliko je dobro. Ali, kao što sada znaš, tvoj Kosmičko-feminini Duh poseduje i jedan potisnuti maskulini pol. I naravno da i planetarno-ženski Duh Zemlje poseduje takođe jedan muški pol.
Ohamah se izdiže do podpune veličine: A taj muški pol nikako nije pod-tisnut. On je slobodan i moćan – i povlači sve potisnute maskuline energije vaših tela prema sebi. On je u rezonanci sa vašim maskulinim energijama i teži njihovom slobodnom toku i želi da vrate svoju moć. On je, ako tako hoćeš, prijatelj tvojih očajnih unutrašnjih maskulinih snaga, i pomaže im da se kroz trome i guste mase jednopolnih ženskih energetskih slojeva izguraju na slobodu.
Ohamah se široko smeje, što je veoma retko. On ovde govori o samome sebi, kao maskulinom Duhu Zemlje koji je svoju volju stopio sa našom voljom, i sada demonstrira mogućnosti uticanja na nas – naime pritisak koji može spolja izvršiti na nas, kao i podršku koju nam daje ako mu se otvorimo.
Ali, nismo još gotovi. Hallux se nalazi na korenu tvog velikog prsta na nozi. Veliki prst označava tvoje JA JESAM, tvoje Božanstveno jedinstvo, tvoje Duhovno bivanje koje je i feminino i maskulino. Početak velikog prsta, koren tvog prsta, izpoljava korenje tvog Duhovnog života na Zemlji: tvoju korensku čakru i time tvoj temelj egzistencije (Sexus: Bolest –Zdravlje, Ljubav – Nasilje), tvoj emocionalni temelj egzistencije (Strah, osećaji manje vrednosti i osećaji krivice), i tvoju poduzetnu veštinu – tvoj fizički temelj egzistencije, tvoj protok novca.
Potisnuti maskulini pol guši vaš slobodni životni protok i prouzrokuje siromaštvo. Na svim je područjima, kao što vi to kažete, suša: često ste fizički bolesni, doživljavate ljubav samo u kombinaciji sa nasiljem i ovisnošću. Vaši osećaji manje vrednosti dodeljuju drugim ljudima prednost u vašem životu. Vi imate mnoge ideje, ali nemate posao koji teče i nikakav protok novca. Sve je komplikovano, teško i bez uspeha, vaša snaga se gubi kao voda u peščanoj pustinji. Vi ste bez krvi, bez volje i umorni ste. Jednostavno zato što radi spiritualnih predstava, etičkih pravila ili radi šema razuma potiskivate maskulinu ćud u vašim femininim telima: „Ja sam devojčica! Tako nešto jedna devojčica ne može, ne čini, ne misli i ne oseća!!!“Dobre devojčice idu na nebo, a loše stignu svuda. Ali, loše devojčice su one devojčice, koje su prekršile vaša stara pravila i šeme degenerisane jednopolnosti - i ponovo žive!
Postavimo jednu sažetu izjavi: Tvoje visoko žensko svešteništvo se želi ispoljiti i ukoreniti na Zemlji. Ali za to joj nedostaje muški pol i njegova snaga. Tome do sada nisi uopšte - ili ne dovoljno – poklanjala mogućnost ispoljavanja, nego si umesto toga bedno, kako to Adamas izražava, u spoljašnjosti potraživala za muškarcima i partnerima. Znači da se ta neizbavljena feminin-maskulina snaga potom ispoljava kao hrskavična izraslina na nozi.
Postoje mnoge veoma ženstvene žene, bića Marije i Magdalene, koje se u spoljašnjosti čvrsto drže svojeg biti-samo-žensko, svojih jednostranih i nereflektiranih emancipovanih ideja ili svoje uloge žrtve, dok se istovremeno u svojoj unutrašnjici čvrsto drže svoje maskuline borbene ratničke snage, a koja se ispoljava u podmukloj agresiji i zahtevanju, gruboći i proračunu, kao i u bolesnoj potrebi za kontrolom drugih. One veoma često stvaraju velike izrasline na nozi. Tom predelu teme pripadaju i krivi prsti, naročito kažiprst, koji celog života pokazuje negde u spoljašnjost, tražeći odgovorne, krivce ili gurue.
Astrid: Neverovatno!
Ohamah: Da, vaša tela su fascinirajuće knjige vašeg Duhovnog i ljudskog bivanja, koje se sada otvaraju da bi ih vi mogli čitati.
Terasa je iza drveta
Produbljivanje ove tematike:
Lekcija 2 Planetarni dah
Lekcija 3 Preokret vreména
Lekcija 4 Nasledtsvo Atlantide
Lekcija 5 Proces Svetlosnog tela
Lekcija 8, 12, 13 Spirit i Sexus
Lekcija 16 Smrt i Život
Lekcija 21 Proces Kristalnog tela
TRAŽI- funkcija:
Ohamah, preokretna tačka, radionica, sastanak, Unutrašnja putovanja, nauka, spiritualnost, priče, biljke, Vile, Vilenjaci Deve, elementi, delfini, kitovi, Ghovany, zmaj, feniks, Demon, mitologija, misterija, čuvari, DNK, Sveštenik, Sveštenica, Elohim, Atlantida, Venera, Asgard, životni vek, Egipat, stanje svesti spiralnog oblika, Nova priča nastanka, era prašine ( …i mnoge druge)
Literatura:
Christopher Paolini, Carol Wilkinson, Kai Meyer, Christian Jacq, Ramses, Osiris.
Slobodan prevod: Snežana Milijević