Moj životni put u kratkim crtama

Rođena 05.07.1955. u Bremerhavenu. 1974. – 1990. arhitektura u Bremerhavenu i Berlinu. 1990. – 1999. privatnik u svojoj kancelariji za arhitekturu u Berlinu. 1987. – 1998. različita obrazovanja na polju ezoterije: Iscelivanje sa životnom energijom, iscelivanje pranom, drago kamenje i kristali, reiki, rad sa viskom, feng shui, geomantija i radiaestezija. Uskrs 1997. hrišćansko krštenje od Franjevačkog reda. Od Juna 1997. prvi svesni sastanci sa Hristom, Arhanđelom Arielom, Djwahl Khul, Babadschi i Majkom Marijom. Od njih dobijam i primam lično školovanje i duhovni razvoj. Od 1999. duhovno energetsko savetovanje po pitanju oblasti kuće, građevine i poslovnih prostora. 2000. godine 21-dnevni proces, prelaz metabolizma i hrane sa fizičke na Svetlosnu ishranu. Od 2001. duhovno razjašnjavanje tehničkih i naučnih fenomena. Skup tekstova „Duhovni zakoni iscelivanja“, seminari, govori i savetovanja, razvijanje metode lekovitog isceliteljskog sna.

Susret sa svim tim bićima je bio tako jak i trajan, da sam ja, stari ateista i ignorant, postala rasplamsali pripadnik Hristosa. Moje srce je bilo otvoreno i ispunjeno ljubavlju jače nego ikada pre. Često sam bila u jednom spokojnom blagostanju i iznenada sam mogla voleti i one ljude za koje bi mi inače preostalo samo mrštenje. A bilo je i onakvih u mojoj okolini, kojima sam sa svojom „Bog i Hristos“ opsesijom poprilično išla na živce.

Ta navedena bića su mi pomogla da pronađem ono što sam preko četrdeset godina tražila – samu sebe. Inspirisali su moj put i moj rad narednih pet do šest godina. Iznenada se zamenila duhovna pozorišna scena i njeni učesnici. Tibećanin Djwal Khul me je odveo Ocu one Jedne Svetlosti u mraku. Isto tako iznenada, na unutrašnjim nivoima sam provela tri dana i tri noći u jednoj katedrali u Londonu, u kojoj fizički nikada nisam bila. Tu su se odvili divni sastanci sa Maitreyom – a koji nisu bili više tako bolni kao onaj prvi susret sa Isusom i Babadschi. Na jednom kasnijem putovanju po Engleskoj sam pronašla tu katedralu, baš takvu kako sam je videla na unutrašnjim putovanjima, ali ne u Londonu nego u Salisbury.

Maitreya me je odveo do Oca SMRTI – a nije potrajalo mnogo i do Kralja Sveštenika iz Atlantide, Thot-a. Pri svakom prvom od tih susreta sam fizički bila tri do šest dana izbačena iz svakog sa-obraćaja. Moje telo je to vreme prebrodilo danonoćno spavajući. A moj Duh se vraćao sa bogatstvom susreta, iskustva i saveta, koji su 2004 pronašli izraz prvo u Trećem hramu – KOSMIČKI ČOVEK, a nakon toga postali osnova i temelj za naredne godine rada i seminara.

Onda mi se pridružio i Arhanđel Lucifer. Pojavio se iznenada na jednom od mojih putovanja po dvoranama smrti i hteo me zadirkivati i zaplašiti. Kroz tamu je onda zagrmio duboki i blagi glas: „Ostavi je na miru! Ona je moj gost“. Bio je to Otac SMRTI, na čijem sam krilu dve godine spavala svaku noć. Lucifer je potom postao angažovani pratioc mojih seminara, što mi je od nekih „vidovitih“ učesnika seminara prilepilo optužbu da radim za mračnu stranu. Reč vidovit sam stavila pod navodnike zato što sposobnost viđenja energetskih prostorija i duhovnih bića nema veliku vrednost sve dok se viđeno ne prihvati i razume. Takva prebacivanja bi u meni izmamila samo još jedan sažaljiv osmeh (ostatak moje misantropije i arogancije naspram ljudi).

Ta tri očinska bića – Maitreya, Thoth i Otac SMRTI – su me neutralizovala. Pomogli su mi da Hristovu Svest zamenim za Kristalnu Svest, da „Gospode, neka bude volja tvoja“ zamenim za sopstveno Božanstvo a „molbu za isceljivanje“ zamenim za samo–ovlašćenje. Oni su me preko jedne cele godine poučavali smislu i logici samo-ostvarivanja kao i o partnerstvu i dubokoj saradnji između SVETLOSTI i TAME. Pomogli su mi da prođem kroz mračne prostorije jeze i straha. Tako sam stigla do prostorija Stvaralačke Tame i doživela onaj sjajni, svetleći i zračeći mrak, u kome Duhovna Ljubav i ljudski dah života mnogo jače pulsiraju nego u Stvaralačkoj Svetlosti. Nakon tih zbunjujućih doživljaja i iskustva, opet bi se povukli i ostavili me dugo vreme potpuno samu.

Moja majka je jednom rekla: „Sabina menja muškarce češće nego neki ljudi košulju“. I bilo je tako – i baš tako se sada nastavljalo po mojim unutrašnjim poljima. Na kraju 2004. ponovo se zamenjuje posada. Ispred svih Tobias i Metatron, a za njima Adamus (Saint Germain) i Ohamah vode dalje niz tema preobraženja i saznanja. Sa njima se krenulo iz Duhovnog Carstva Svetlosti i Tame opet nazad u gusta područja ljudske svakidašnjice – ka upotrebljavanju unutrašnjih saznanja u spoljašnjem svetu. Red seminara NOVA STVARALAČKA SNAGA nastaje u toj zajednici.

Nakon jednogodišnjeg odsustva iznova se pojavljuju zastupnici Tame - Lucifer, Hitler, Judas, i Otac Smrti, kao ubice i demoni – u obliku sopstvenih strahova i agresije, kao misantropija i smrtne fizičke energije u mom fizičkom telu. Hteli su zajedno samnom napisati duhovnu analizu priče „Gospodar prestenova“. Tema: „Srednja zemlja u ljudskom telu“. Zatim su me preko misterioznih krivina odveli iz Švajcarske preko Londona i Cornwall-a na Novi Zeland. Tromesečno putovanje preko Novog Zelanda od septembra do decembra 2005. se na unutrašnjim poljima već dve godine ranije najavilo. Kada sam konačno odlučila da letim za Novi Zeland, moj Ego je hteo šetanje, planinarenje i odmor – a ne rad. Od tih namera se nije ostvarilo ništa. Moji duhovni prijatelji su imali sasvim druge planove samnom, i tako donesoše najaktuelniju temu današnjeg vremena u moj život: „Smrt i mrak“.

60 sati spavanja direktno nakon što sam pristigla na Novozelandsko tlo još jednom dovode do promene mojih planova i realiteta mog bivanja. Zaspala sam u petak uveče, a probudila se u ponedeljak ujutro sa rečima: „Napisaćeš zadnje poglavlje tvoje knjige. Zove se SMRT i MRAK. I da ta knjiga nebi postala novoizdanje prerađene teorije poznatih filozofskih i spiritualnih razlaganja, na tvom putovanju ćemo ti mi poslati za iskustovo potrebne okolnosti i događaje. Na taj način ćeš sama moći uroniti u do sada ne otvorene prostore i doživeti SMRT i MRAK – daleko izvan sebe i u svojoj najdubljoj unutrašnjosti – u tvom telu, u tvojoj Duši i u tvome Duhu. Na tom ćeš putu pronaći suštu suprotnost onoga što misliš da ćeš pronaći, čemu se nadaš ili čega se bojiš“.

Nije mi bila potrebna ni karta, ni melem za noge a ni vreća za spavanje, nego pribor za pisanje, crtanje i slikanje kao i jedno toplo utočište. Bilo je i onako najhladnije proleće u zadnjih petnaest godina. Odletela sam u Wellington, gde sam sigurno odvedena do mog prebivališta. Sedam dana kasnije sam se našla u srcu čoveka koji je upravo usmrtio jednu mladu nemicu turistkinju. Tu sam upoznala još jednog čuvara Tame: OCA SENKE SMRTI, duhovno leglo celokupne crne magije, majke i oca užasa. Prošla sam ispod zavese između života i smrti – i prepoznala širinu ljubavi koja vlada iza nje.

Počelo je sedmonedeljno kolo u pomračini. I opet me je isčupalo iz zemaljskog života i nateralo u srce onih čiji život kruži oko smrti i ubijanja, očaja, straha i mržnje. Ništa nisam jela, očistila sam svoje telo sa intenzivnim pićem vode, tuširanjem, četkanjem, plakanjem, spavanjem i svesnim disanjem. Svakodnevne vežbe joge su ga održavale elastičnim. Pored toga, i planetarno kretanje na levo je iz mog tela izvlačilo sve u pedeset godina sakupljene energije, osećaje i navike. Kao i uvek u takvim fazama, nisam kontaktirala sa ljudima.

Jer sada se radilo o jednoj drugoj temi – a možda je bila čak i prva. Odavno sam se nalazila na onoj tački razvoja gde mi crni magičari, ratnici ili demoni nisu ulivali strah. Kad bi mi neko smrću zapretio, pobudio bi radosno isčekivanje u meni. Moje maskuline energije su se nalazile na visini stabilnosti, osećala sam se ispunjeno i dobro sve dok sam ignorisala svoje žensko telo. Ali, baš to je i bio problem. Iznenada se pojavilo moćno Svetlsno biće ženske prirode. Prišlo mi je, pogledalo me - i pripretilo mi. Izgledalo je kao da jedno silno i moćno žensko Svetlosno biće postavlja moj zemaljski život u opasnost. Nisam to podnela. Pobegla sam. Ipak je – što sam naknadno prepoznala – jedino to uzvišeno žensko bivanje u meni bilo sposobno da otvori prostorije najdublje tmine i da oslobodi i izbavi tu zatočena bića. Solarno žensko bivanje nema rezonance sa tim dubinama, tako da ne preti opasnosnt da se u njima izgubi.

Pet meseci je prošlo dok polako nisam počela delimično shvatati šta se u Novom Zelandu u stvari dogodilo, koje bogatstvo sam primila, i nekoliko narednih meseci dok te doživljaje nisam potpuno preradila. Za 2006. je od toga nastao novi red seminara TAMA SVETA. Taj petodnevni seminar vodi preko mojih doživljaja na drugoj strani sveta – u prostorije mraka i kroz njih. Istovremeno se razvija knjiga, koju su duhovna bića najavila kao „zadnje poglavlje“. To nije bilo zadnje poglavlje moje knjige, koja još nije ni postojala, nego zadnje poglavlje moje životne priče smrtnika – i neprobuđenog čovečanstva: ostvarivanje apokalipse i procesa Svetlosnog tela.

Eto – ni dve godine kasnije sa Astrid i Ohamah na Santoriniju – a uz mene Thoth, Atlantiđanin, kao što se vidi na slici. On me je naučio da volim mačke – što nikada zamisliti nisam mogla.